4. Мојсијева 35
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
1And the LORD spake unto Moses in the plains of Moab by Jordan near Jericho, saying,
2Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
2Command the children of Israel, that they give unto the Levites of the inheritance of their possession cities to dwell in; and ye shall give also unto the Levites suburbs for the cities round about them.
3да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
3And the cities shall they have to dwell in; and the suburbs of them shall be for their cattle, and for their goods, and for all their beasts.
4А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
4And the suburbs of the cities, which ye shall give unto the Levites, shall reach from the wall of the city and outward a thousand cubits round about.
5Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
5And ye shall measure from without the city on the east side two thousand cubits, and on the south side two thousand cubits, and on the west side two thousand cubits, and on the north side two thousand cubits; and the city shall be in the midst: this shall be to them the suburbs of the cities.
6А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
6And among the cities which ye shall give unto the Levites there shall be six cities for refuge, which ye shall appoint for the manslayer, that he may flee thither: and to them ye shall add forty and two cities.
7Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
7So all the cities which ye shall give to the Levites shall be forty and eight cities: them shall ye give with their suburbs.
8А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
8And the cities which ye shall give shall be of the possession of the children of Israel: from them that have many ye shall give many; but from them that have few ye shall give few: every one shall give of his cities unto the Levites according to his inheritance which he inheriteth.
9Још рече Господ Мојсију говорећи:
9¶ And the LORD spake unto Moses, saying,
10Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
10Speak unto the children of Israel, and say unto them, When ye be come over Jordan into the land of Canaan;
11од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
11Then ye shall appoint you cities to be cities of refuge for you; that the slayer may flee thither, which killeth any person at unawares.
12И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
12And they shall be unto you cities for refuge from the avenger; that the manslayer die not, until he stand before the congregation in judgment.
13И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
13And of these cities which ye shall give six cities shall ye have for refuge.
14Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
14Ye shall give three cities on this side Jordan, and three cities shall ye give in the land of Canaan, which shall be cities of refuge.
15Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
15These six cities shall be a refuge, both for the children of Israel, and for the stranger, and for the sojourner among them: that every one that killeth any person unawares may flee thither.
16Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
16And if he smite him with an instrument of iron, so that he die, he is a murderer: the murderer shall surely be put to death.
17И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
17And if he smite him with throwing a stone, wherewith he may die, and he die, he is a murderer: the murderer shall surely be put to death.
18Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
18Or if he smite him with an hand weapon of wood, wherewith he may die, and he die, he is a murderer: the murderer shall surely be put to death.
19Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
19The revenger of blood himself shall slay the murderer: when he meeteth him, he shall slay him.
20Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
20But if he thrust him of hatred, or hurl at him by laying of wait, that he die;
21или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
21Or in enmity smite him with his hand, that he die: he that smote him shall surely be put to death; for he is a murderer: the revenger of blood shall slay the murderer, when he meeteth him.
22Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
22But if he thrust him suddenly without enmity, or have cast upon him any thing without laying of wait,
23или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
23Or with any stone, wherewith a man may die, seeing him not, and cast it upon him, that he die, and was not his enemy, neither sought his harm:
24тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
24Then the congregation shall judge between the slayer and the revenger of blood according to these judgments:
25И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
25And the congregation shall deliver the slayer out of the hand of the revenger of blood, and the congregation shall restore him to the city of his refuge, whither he was fled: and he shall abide in it unto the death of the high priest, which was anointed with the holy oil.
26Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
26But if the slayer shall at any time come without the border of the city of his refuge, whither he was fled;
27и нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
27And the revenger of blood find him without the borders of the city of his refuge, and the revenger of blood kill the slayer; he shall not be guilty of blood:
28Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
28Because he should have remained in the city of his refuge until the death of the high priest: but after the death of the high priest the slayer shall return into the land of his possession.
29Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
29So these things shall be for a statute of judgment unto you throughout your generations in all your dwellings.
30Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
30Whoso killeth any person, the murderer shall be put to death by the mouth of witnesses: but one witness shall not testify against any person to cause him to die.
31Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
31Moreover ye shall take no satisfaction for the life of a murderer, which is guilty of death: but he shall be surely put to death.
32Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
32And ye shall take no satisfaction for him that is fled to the city of his refuge, that he should come again to dwell in the land, until the death of the priest.
33да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
33So ye shall not pollute the land wherein ye are: for blood it defileth the land: and the land cannot be cleansed of the blood that is shed therein, but by the blood of him that shed it.
34Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.
34Defile not therefore the land which ye shall inhabit, wherein I dwell: for I the LORD dwell among the children of Israel.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.