4. Мојсијева 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.
1And Moses spake unto the heads of the tribes concerning the children of Israel, saying, This is the thing which the LORD hath commanded.
2И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
2If a man vow a vow unto the LORD , or swear an oath to bind his soul with a bond; he shall not break his word, he shall do according to all that proceedeth out of his mouth.
3Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
3If a woman also vow a vow unto the LORD , and bind herself by a bond, being in her father’s house in her youth;
4А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
4And her father hear her vow, and her bond wherewith she hath bound her soul, and her father shall hold his peace at her: then all her vows shall stand, and every bond wherewith she hath bound her soul shall stand.
5и чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
5But if her father disallow her in the day that he heareth; not any of her vows, or of her bonds wherewith she hath bound her soul, shall stand: and the LORD shall forgive her, because her father disallowed her.
6Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
6And if she had at all an husband, when she vowed, or uttered ought out of her lips, wherewith she bound her soul;
7Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
7And her husband heard it , and held his peace at her in the day that he heard it: then her vows shall stand, and her bonds wherewith she bound her soul shall stand.
8а муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
8But if her husband disallowed her on the day that he heard it; then he shall make her vow which she vowed, and that which she uttered with her lips, wherewith she bound her soul, of none effect: and the LORD shall forgive her.
9Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
9But every vow of a widow, and of her that is divorced, wherewith they have bound their souls, shall stand against her.
10А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
10And if she vowed in her husband’s house, or bound her soul by a bond with an oath;
11Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
11And her husband heard it , and held his peace at her, and disallowed her not: then all her vows shall stand, and every bond wherewith she bound her soul shall stand.
12и муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
12But if her husband hath utterly made them void on the day he heard them; then whatsoever proceeded out of her lips concerning her vows, or concerning the bond of her soul, shall not stand: her husband hath made them void; and the LORD shall forgive her.
13Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
13Every vow, and every binding oath to afflict the soul, her husband may establish it, or her husband may make it void.
14Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
14But if her husband altogether hold his peace at her from day to day; then he establisheth all her vows, or all her bonds, which are upon her: he confirmeth them, because he held his peace at her in the day that he heard them .
15Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
15But if he shall any ways make them void after that he hath heard them; then he shall bear her iniquity.
16Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
16These are the statutes, which the LORD commanded Moses, between a man and his wife, between the father and his daughter, being yet in her youth in her father’s house.
17Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
no verse 17 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.