4. Мојсијева 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.
1Мойсе а ворбит кэпетениилор семинциилор копиилор луй Исраел ши а зис: „Ятэ че порунчеште Домнул.
2И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
2Кынд ун ом ва фаче о журуинцэ Домнулуй сау ун журэмынт прин каре се ва лега принтр-о фэгэдуялэ, сэ ну-шь калче кувынтул, чи сэ факэ потривит ку тот че й-а ешит дин гурэ.
3Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
3Кынд о фемее ва фаче о журуинцэ Домнулуй ши се ва лега принтр-о фэгэдуялэ ын тинереця ей ши ын каса татэлуй ей
4А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
4ши татэл ей ва афла де журуинца пе каре а фэкут-о еа ши де фэгэдуяла ку каре с-а легат, дакэ ну-й зиче нимик ын зиуа кынд афлэ де журуинца ей, тоате журуинцеле ей вор фи примите ши орьче фэгэдуялэ ку каре с-а легат еа ва фи примитэ,
5и чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
5дар, дакэ татэл ей ну-й дэ вое ын зиуа кынд я куноштинцэ де журуинца ей, тоате журуинцеле ей ши тоате фэгэдуелиле ку каре се ва фи легат еа ну вор авя ничо тэрие; ши Домнул о ва ерта, пентру кэ ну й-а дат вое татэл ей.
6Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
6Кынд се ва мэрита, дупэ че а фэкут журуинце сау дупэ че с-а легат принтр-ун кувынт ешит де пе бузеле ей
7Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
7ши бэрбатул ей ва луа куноштинцэ де лукрул ачеста ши ну-й ва зиче нимик ын зиуа кынд ва луа куноштинцэ де еле, журуинцеле ей вор рэмыне ын пичоаре ши фэгэдуелиле ку каре се ва фи легат еа вор рэмыне ын пичоаре,
8а муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
8дар, дакэ бэрбатул ей ну-й дэ вое ын зиуа кынд я куноштинцэ де журуинца ей, ел ва десфиинца журуинца пе каре а фэкут-о ши кувынтул скэпат де пе бузеле ей ку каре с-а легат еа ши Домнул о ва ерта.
9Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
9Журуинца уней фемей вэдуве сау деспэрците де бэрбат, фэгэдуинца ку каре се ва фи легат еа, ва рэмыне ын пичоаре пентру еа.
10А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
10Кынд о фемее, фиинд ынкэ ын каса бэрбатулуй ей, ва фаче журуинце сау се ва лега ку вреун журэмынт
11Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
11ши бэрбатул ей ва афла де лукрул ачеста, дакэ ну-й зиче нимик ши н-о опреште, тоате журуинцеле ей вор рэмыне ын пичоаре ши тоате фэгэдуинцеле прин каре се ва фи легат еа вор рэмыне ын пичоаре,
12и муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
12дар, дакэ бэрбатул ей ну ле примеште ын зиуа кынд афлэ де еле, орьче журуинцэ ши орьче фэгэдуялэ ешите де пе бузеле ей ну вор авя ничун прец, бэрбатул ей ну ле-а примит; ши Домнул о ва ерта.
13Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
13Бэрбатул ей поате ынтэри ши бэрбатул ей поате десфиинца орьче журуинцэ, орьче журэмынт ку каре се лягэ еа ка сэ-шь мыхняскэ суфлетул.
14Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
14Ши ануме, дакэ ну-й зиче нимик зи де зи дупэ че афлэ де лукрул ачеста, ел ынтэреште астфел тоате журуинцеле ши тоате фэгэдуелиле ку каре с-а легат еа; ле ынтэреште пентру кэ ну й-а зис нимик ын зиуа кынд а афлат де еле.
15Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
15Дар, дакэ ну ле примеште, дупэ че а трекут зиуа ын каре ле-а афлат, ва фи виноват де пэкатул невестей луй.”
16Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
16Ачестя сунт леӂиле пе каре ле-а дат луй Мойсе Домнул, ка сэ айбэ путере ынтре ун бэрбат ши неваста луй, ынтре ун татэ ши фата луй, кынд еа есте ын тинереце ши акасэ ла татэл ей.
17Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
no verse 17 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.