4. Мојсијева 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи фаранској.
1Домнул а ворбит луй Мойсе ши а зис:
2И Господ рече Мојсију говорећи:
2„Тримите ниште оамень сэ искодяскэ цара Канаанулуй, пе каре о дау копиилор луй Исраел. Сэ тримиць кыте ун ом пентру фиекаре дин семинцииле пэринцилор лор, тоць сэ фие динтре фрунташий лор.”
3Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
3Мойсе й-а тримис дин пустиул Паран, дупэ порунка Домнулуй; тоць оамений ачештя ерау кэпетений але копиилор луй Исраел.
4И посла их Мојсије из пустиње фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
4Ятэ нумеле лор: пентру семинция луй Рубен: Шамуа, фиул луй Закур;
5А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
5пентру семинция луй Симеон: Шафат, фиул луй Хори;
6од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
6пентру семинция луй Иуда: Калеб, фиул луй Иефуне;
7од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
7пентру семинция луй Исахар: Игуал, фиул луй Иосиф;
8од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
8пентру семинция луй Ефраим: Хосея, фиул луй Нун;
9од племена Јефремовог Авсије син Навин;
9пентру семинция луй Бениамин: Палти, фиул луй Рафу;
10од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
10пентру семинция луй Забулон: Гадиел, фиул луй Соди;
11од племена Завулоновог Гудило син Судин;
11пентру семинция луй Иосиф, семинция луй Манасе: Гади, фиул луй Суси;
12од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
12пентру семинция луй Дан: Амиел, фиул луй Гемали;
13од племена Дановог Амило син Гамалин.
13пентру семинция луй Ашер: Сетур, фиул луй Микаел;
14Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
14пентру семинция луй Нефтали: Нахби, фиул луй Вофси;
15од племена Нефталимовог Навија син Савин;
15пентру семинция луй Гад: Геуел, фиул луй Маки.
16од племена Гадовог Гудило син Махилов.
16Ачестя сунт нумеле бэрбацилор пе каре й-а тримис Мойсе сэ искодяскэ цара. Луй Хосея, фиул луй Нун, Мойсе й-а пус нумеле Иосуа.
17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
17Мойсе й-а тримис сэ искодяскэ цара Канаанулуй. Ел ле-а зис: „Мерӂець де аич спре мязэзи ши апой сэ вэ суиць пе мунте.
18И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
18Ведець цара, ведець кум есте еа, кум есте попорул каре о локуеште: дакэ есте таре сау слаб, дакэ есте мик сау маре ла нумэр;
19и видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
19ведець кум есте цара ын каре локуеште: дакэ есте бунэ сау ря; кум сунт четэциле ын каре локуеште: дакэ сунт дескисе сау ынтэрите;
20и каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
20кум есте пэмынтул: дакэ есте грас сау стерп, дакэ сунт сау ну копачь пе ел. Фиць ку инимэ ши луаць ку вой роаде дин царэ.” Ера пе время кынд ынчеп сэ се коакэ стругурий.
21и каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
21Ей с-ау суит ши ау искодит цара, де ла пустиул Цин пынэ ла Рехоб, пе друмул каре дуче ла Хамат.
22И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
22С-ау суит пе ла мязэзи ши ау мерс пынэ ла Хеброн, унде се афлау Ахиман, Шешай ши Талмай, копиий луй Анак. Хебронул фусесе зидит ку шапте ань ынаинте де четатя Цоан дин Еӂипт.
23И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
23Ау ажунс пынэ ла валя Ешкол. Аколо ау тэят о рамурэ де вицэ ку ун стругуре ши л-ау дус кыте дой ку ажуторул уней прэжинь. Ау луат ши родий ши смокине.
24Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
24Локул ачела л-ау нумит валя Ешкол дин причина стругурелуй пе каре л-ау тэят де аколо копиий луй Исраел.
25И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
25С-ау ынторс де ла искодиря цэрий дупэ патрузечь де зиле ымплините.
26И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
26Ау плекат ши ау ажунс ла Мойсе ши ла Аарон ши ла тоатэ адунаря копиилор луй Исраел, ла Кадес, ын пустиул Паран. Ле-ау адус штирь, лор ши ынтреӂий адунэрь, ши ле-ау арэтат роаделе цэрий.
27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
27Ятэ че ау историсит луй Мойсе: „Не-ам дус ын цара ын каре не-ай тримис. Ку адевэрат, есте о царэ ын каре курӂе лапте ши мьере ши ятэ-й роаделе.
28И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
28Дар попорул каре локуеште ын цара ачаста есте путерник, четэциле сунт ынтэрите ши фоарте марь. Ба ынкэ ам вэзут аколо ши пе фиий луй Анак.
29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
29Амалечиций локуеск цинутул де ла мязэзи; иебусиций ши амориций локуеск мунтеле ши канааниций ши хетиций локуеск лынгэ маре ши де-а лунгул Йорданулуй.”
30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
30Калеб а потолит попорул каре кыртя ымпотрива луй Мойсе. Ел а зис: „Хайдем сэ не суим ши сэ пунем мына пе царэ, кэч вом фи бируиторь!”
31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
31Дар бэрбаций каре фусесерэ ымпреунэ ку ел ау зис: „Ну путем сэ не суим ымпотрива попорулуй ачестуя, кэч есте май таре декыт ной.”
32Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
32Ши ау ыннегрит ынаинтя копиилор луй Исраел цара пе каре о искодисерэ. Ей ау зис: „Цара пе каре ам стрэбэтут-о, ка с-о искодим, есте о царэ каре мэнынкэ пе локуиторий ей; тоць ачея пе каре й-ам вэзут аколо сунт оамень де статурэ ыналтэ.
33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
33Апой, ам май вэзут ын еа пе уриаший, пе копиий луй Анак, каре се траг дин нямул уриашилор: ынаинтя ноастрэ ши фацэ де ей паркэ ерам ниште лэкусте.”
34Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
no verse 34 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.