4. Мојсијева 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи фаранској.
1Potom pak bral se lid z Hazerot, a položil se na poušti Fáran.
2И Господ рече Мојсију говорећи:
2I mluvil Hospodin k Mojžíšovi, řka:
3Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
3Pošli sobě muže, kteříž by spatřili zemi Kananejskou, kterouž já dám synům Izraelským; jednoho muže z každého pokolení otců jejich vyšlete, ty, kteříž by byli přednější mezi nimi.
4И посла их Мојсије из пустиње фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
4Poslal je tedy Mojžíš z pouště Fáran, jakž byl rozkázal Hospodin; a všickni ti muži byli knížata mezi syny Izraelskými.
5А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
5Tato jsou pak jména jejich: Z pokolení Ruben Sammua, syn Zakurův;
6од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
6Z pokolení Simeon Safat, syn Huri;
7од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
7Z pokolení Juda Kálef, syn Jefonův;
8од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
8Z pokolení Izachar Igal, syn Jozefův;
9од племена Јефремовог Авсије син Навин;
9Z pokolení Efraim Ozeáš, syn Nun;
10од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
10Z pokolení Beniamin Falti, syn Rafův;
11од племена Завулоновог Гудило син Судин;
11Z pokolení Zabulon Gaddehel, syn Sodi;
12од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
12Z pokolení Jozef a z pokolení Manasses Gaddi, syn Susi;
13од племена Дановог Амило син Гамалин.
13Z pokolení Dan Amiel, syn Gemalův;
14Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
14Z pokolení Asser Setur, syn Michaelův;
15од племена Нефталимовог Навија син Савин;
15Z pokolení Neftalím Nahabi, syn Vafsi;
16од племена Гадовог Гудило син Махилов.
16Z pokolení Gád Guhel, syn Máchův;
17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
17Ta jsou jména mužů, kteréž poslal Mojžíš, aby shlédli zemi. I přezděl Mojžíš Ozeovi, synu Nun, Jozue.
18И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
18Tedy poslal je Mojžíš, aby prohlédli zemi Kananejskou, a řekl jim: Jděte tudyto při straně polední a vejděte na hory.
19и видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
19A shlédněte, jaká jest země ta, i lid, kterýž bydlí v ní, silný-li jest či mdlý? málo-li jich, či mnoho?
20и каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
20A jaká jest též země ta, v níž on bydlí, dobrá-li jest, či zlá? a jaká jsou města, v nichž přebývají, v staních-li, či v hrazených místech?
21и каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
21Tolikéž jaká jest země, úrodná-li, či neúrodná, jest-li na ní stromoví, či není? A buďte udatné mysli, a přineste nám z ovoce té země. A byl tehdáž čas, v němžto hroznové zaměkali.
22И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
22Odšedše tedy, prohlédli tu zemi od pouště Tsin až do Rohob, kudy se jde do Emat.
23И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
23I šli stranou polední, a přišli až do Hebronu, kdežto byli Achiman a Sesai a Tolmai, synové Enakovi. Hebron pak o sedm let prvé ustaveno jest, nežli Soan, město Egyptské.
24Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
24Potom přišli až do údolí Eškol, a tu uřezali ratolest s hroznem jedním jahodek plným, a nesli jej na sochoře dva; též i jablka zrnatá i fíky té země.
25И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
25I nazváno jest to místo Nehel Eškol, od hroznu, kterýž tu uřezali synové Izraelští.
26И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
26Navrátili se pak zase, prošedše zemi, po čtyřidcíti dnech.
27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
27A jdouce, přišli k Mojžíšovi a k Aronovi i ke všemu množství synů Izraelských, na poušti Fáran v Kádes, a oznámili jim i všemu množství to, co spravili, a ukázali jim ovoce země té.
28И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
28A vypravujíce jim, řekli: Přišli jsme do země, do kteréž jsi nás poslal, kteráž v pravdě oplývá mlékem a strdí, a toto jest ovoce její.
29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
29Než že lid jest silný, kterýž bydlí v zemi té, města také pevná jsou a veliká velmi, k tomu i syny Enakovy tam jsme viděli.
30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
30Amalech bydlí v kraji poledním, a Hetejský, Jebuzejský a Amorejský bydlejí na horách, Kananejský pak bydlí při moři a při břehu Jordánském.
31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
31I krotil Kálef lid bouřící se proti Mojžíšovi, a mluvil: Jděme předce, a opanujme zemi, nebo zmocníme se jí.
32Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
32Ale muži ti, kteříž chodili s ním, pravili: Nikoli nebudeme moci vstoupiti proti lidu tomu, nebo silnější jest nežli my.
33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
33I zhaněli a zošklivili zemi shlédnutou synům Izraelským, mluvíce: Země, již jsme prošli a spatřili, jest země taková, ješto hubí obyvatele své; a všecken lid, kterýž jsme viděli u prostřed ní, jsou muži postavy vysoké velmi.
34Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
34Také jsme tam viděli obry, syny Enakovy, kteříž jsou větší než jiní obrové, ješto se nám zdálo, že jsme proti nim jako kobylky, a takoví jsme se i jim zdáli.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.