4. Мојсијева 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
1Мария ши Аарон ау ворбит ымпотрива луй Мойсе дин причина фемеий етиопене пе каре о луасе ел де невастэ, кэч луасе о фемее етиопиянэ.
2И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
2Ши ау зис: „Оаре нумай прин Мойсе ворбеште Домнул? Ну ворбеште оаре ши прин ной?” Ши Домнул а аузит-о.
3А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
3Мойсе ынсэ ера ун ом фоарте блынд, май блынд декыт орьче ом де пе фаца пэмынтулуй.
4И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
4Деодатэ, Домнул а зис луй Мойсе, луй Аарон ши Марией: „Дучеци-вэ, кытешьтрей ла кортул ынтылнирий.” Ши с-ау дус кытешьтрей.
5Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
5Домнул С-а коборыт ын стылпул де нор ши а стат ла уша кортулуй. А кемат пе Аарон ши пе Мария, ши ей с-ау апропият амындой.
6И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
6Ши а зис: „Аскултаць бине че вэ спун! Кынд ва фи принтре вой ун пророк, Еу, Домнул, Мэ вой дескопери луй ынтр-о ведение сау ый вой ворби ынтр-ун вис.
7Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
7Ну тот аша есте ынсэ ку робул Меу Мойсе. Ел есте крединчос ын тоатэ каса Мя.
8Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
8Еу ый ворбеск гурэ кэтре гурэ, Мэ дескопэр луй ну прин лукрурь греу де ынцелес, чи ел веде кипул Домнулуй. Кум де ну в-аць темут деч сэ ворбиць ымпотрива робулуй Меу, ымпотрива луй Мойсе?”
9И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
9Домнул С-а апринс де мыние ымпотрива лор. Ши а плекат.
10И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
10Норул с-а депэртат де пе корт. Ши ятэ кэ Мария ера плинэ де лепрэ, албэ ка зэпада. Аарон с-а ынторс спре Мария, ши ятэ кэ еа авя лепрэ.
11Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
11Атунч Аарон а зис луй Мойсе: „Ах, домнул меу, ну не фаче сэ пуртэм педяпса пэкатулуй пе каре л-ам фэкут ка ниште некибзуиць ши де каре не-ам фэкут виноваць!
12Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
12Сэ ну фие Мария ка ун копил нэскут морт, а кэруй карне есте пе жумэтате путредэ кынд есе дин пынтечеле мамей луй!”
13И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
13Мойсе а стригат кэтре Домнул, зикынд: „Думнезеуле, Те рог, виндек-о!”
14А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
14Ши Домнул а зис луй Мойсе: „Дакэ ар фи скуйпат-о татэл ей ын образ, н-ар фи фост еа оаре де окарэ тимп де шапте зиле? Сэ фие ынкисэ деч шапте зиле афарэ дин табэрэ, дупэ ачея сэ фие примитэ ын табэрэ.”
15Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
15Мария а фост ынкисэ шапте зиле афарэ дин табэрэ. Ши попорул н-а порнит пынэ че н-а интрат дин ноу Мария ын табэрэ.
16После тога народ је отишао из Асирота и улогорио се у пустињи Фаран.
16Дупэ ачея, попорул а плекат дин Хацерот ши а тэбэрыт ын пустиул Паран.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.