4. Мојсијева 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде.
1Тоатэ адунаря копиилор луй Исраел а ажунс ын пустиул Цин ын луна ынтый. Ши попорул с-а оприт ла Кадес. Аколо а мурит ши а фост ынгропатэ Мария.
2А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.
2Адунаря н-авя апэ. Ши с-ау рэскулат ымпотрива луй Мойсе ши ымпотрива луй Аарон.
3И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом!
3Попорул а кэутат чартэ ку Мойсе. Ей ау зис: „Че бине ар фи фост сэ фи мурит ной кынд ау мурит фраций ноштри ынаинтя Домнулуй!
4Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша?
4Пентру че аць адус адунаря Домнулуй ын пустиул ачеста, ка сэ мурим ын ел, ной ши вителе ноастре?
5И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?
5Пентру че не-аць скос дин Еӂипт ши не-аць адус ын ачест лок рэу, унде ну есте нич лок де семэнат, нич смокин, нич вицэ, нич родиу, нич апэ де бэут?”
6И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.
6Мойсе ши Аарон ау плекат де ла адунаре ши с-ау дус ла уша кортулуй ынтылнирий. Ау кэзут ку фаца ла пэмынт ши ли с-а арэтат слава Домнулуй.
7И рече Господ Мојсију говорећи:
7Домнул а ворбит луй Мойсе ши а зис:
8Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову.
8„Я тоягул ши кямэ адунаря, ту ши фрателе тэу Аарон. Сэ ворбиць стынчий ачестея ын фаца лор, ши еа ва да апэ. Сэ ле скоць астфел апэ дин стынкэ ши сэ адэпь адунаря ши вителе лор.”
9И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ.
9Мойсе а луат тоягул динаинтя Домнулуй, кум ый порунчисе Домнул.
10И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?
10Мойсе ши Аарон ау кемат адунаря ынаинтя стынчий. Ши Мойсе ле-а зис: „Аскултаць, рэзврэтицилор! Вом путя ной оаре сэ вэ скоатем апэ дин стынка ачаста?”
11И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова.
11Апой Мойсе а ридикат мына ши а ловит стынка де доуэ орь ку тоягул. Ши а ешит апэ дин белшуг, аша ынкыт а бэут ши адунаря ши ау бэут ши вителе.
12А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао.
12Атунч, Домнул а зис луй Мойсе: „Пентру кэ н-аць крезут ын Мине ка сэ Мэ сфинциць ынаинтя копиилор луй Исраел, ну вой вець дуче адунаря ачаста ын цара пе каре й-о дау.”
13То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима.
13Ачестя сунт апеле Мериба, унде с-ау чертат копиий луй Исраел ку Домнул, каре а фост сфинцит ынтре ей.
14Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше:
14Де ла Кадес, Мойсе а тримис ниште соль ла ымпэратул Едомулуй ка сэ-й спунэ: „Аша ворбеште фрателе тэу Исраел: ‘Ту штий тоате суферинцеле прин каре ам трекут.
15Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;
15Пэринций ноштри с-ау коборыт ын Еӂипт ши ам локуит аколо мултэ време. Дар еӂиптений не-ау кинуит, пе ной ши пе пэринций ноштри.
16и викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.
16Ам стригат кэтре Домнул, ши Ел не-а аузит гласул. А тримис ун Ынӂер ши не-а скос дин Еӂипт. Ши ятэ кэ сунтем ла Кадес, четате каре се афлэ ла марӂиня цинутулуй тэу.
17Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свратити ни на десно ни налево док не пређемо међу твоју.
17Ласэ-не сэ тречем прин цара та; ну вом трече нич прин огоаре, нич прин вий ши нич ну вом бя апэ дин фынтынь; вом мерӂе пе друмул ымпэрэтеск, фэрэ сэ не абатем ла дряпта сау ла стынга, пынэ вом трече де цинутул тэу.’”
18А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те.
18Едом й-а рэспунс: „Сэ ну кумва сэ тречь пе ла мине, кэч алтфел ыць вой еши ынаинте ку сабия.”
19А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо.
19Копиий луй Исраел й-ау зис: „Вом мерӂе пе друмул чел маре ши, дакэ вом бя дин апа та еу ши турмеле меле, ыць вой плэти прецул; ну-ць чер алтчева декыт сэ трек ку пичоареле!”
20А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом.
20Ел а рэспунс: „Сэ ну кумва сэ тречь!” Ши Едом й-а ешит ынаинте ку мултэ глоатэ ши ку мынэ таре.
21И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.
21Астфел, Едом н-а врут сэ ласе пе Исраел сэ трякэ прин цинутул луй. Ши Исраел с-а абэтут де ла ел.
22И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.
22Тоатэ адунаря копиилор луй Исраел а плекат де ла Кадес ши а ажунс ла мунтеле Хор.
23И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи:
23Домнул а зис луй Мойсе ши луй Аарон лынгэ мунтеле Хор, ла хотареле цэрий луй Едом:
24Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе.
24„Аарон аре сэ фие адэугат ла попорул луй, кэч ну ва интра ын цара пе каре о дау копиилор луй Исраел, пентру кэ в-аць ымпотривит порунчий Меле, ла апеле Мериба.
25Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор.
25Я пе Аарон ши пе фиул сэу Елеазар ши суе-й пе мунтеле Хор.
26И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде.
26Дезбракэ пе Аарон де вешминтеле луй ши ымбракэ пе фиул сэу Елеазар ку еле. Аколо ва фи адэугат Аарон ла попорул луй ши ва мури.”
27И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором.
27Мойсе а фэкут че-й порунчисе Домнул. С-ау суит пе мунтеле Хор, ын фаца ынтреӂий адунэрь.
28И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе.
28Мойсе а дезбрэкат пе Аарон де вешминтеле луй ши а ымбрэкат ку еле пе фиул сэу Елеазар. Аарон а мурит аколо, пе вырфул мунтелуй. Мойсе ши Елеазар с-ау коборыт де пе мунте.
29А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.
29Тоатэ адунаря а вэзут кэ Аарон мурисе ши тоатэ каса луй Исраел а плынс пе Аарон трейзечь де зиле.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.