4. Мојсијева 35
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
1And the LORD spoke unto Moses in the plains of Moab by the Jordan at Jericho, saying:
2Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
2'Command the children of Israel, that they give unto the Levites of the inheritance of their possession cities to dwell in; and open land round about the cities shall ye give unto the Levites.
3да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
3And the cities shall they have to dwell in; and their open land shall be for their cattle, and for their substance, and for all their beasts.
4А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
4And the open land about the cities, which ye shall give unto the Levites, shall be from the wall of the city and outward a thousand cubits round about.
5Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
5And ye shall measure without the city for the east side two thousand cubits, and for the south side two thousand cubits, and for the west side two thousand cubits, and for the north side two thousand cubits, the city being in the midst. This shall be to them the open land about the cities.
6А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
6And the cities which ye shall give unto the Levites, they shall be the six cities of refuge, which ye shall give for the manslayer to flee thither; and beside them ye shall give forty and two cities.
7Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
7All the cities which ye shall give to the Levites shall be forty and eight cities: them shall ye give with the open land about them.
8А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
8And concerning the cities which ye shall give of the possession of the children of Israel, from the many ye shall take many, and from the few ye shall take few; each tribe according to its inheritance which it inheriteth shall give of its cities unto the Levites.'
9Још рече Господ Мојсију говорећи:
9And the LORD spoke unto Moses, saying:
10Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
10'Speak unto the children of Israel, and say unto them: When ye pass over the Jordan into the land of Canaan,
11од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
11then ye shall appoint you cities to be cities of refuge for you, that the manslayer that killeth any person through error may flee thither.
12И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
12And the cities shall be unto you for refuge from the avenger, that the manslayer die not, until he stand before the congregation for judgment.
13И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
13And as to the cities which ye shall give, there shall be for you six cities of refuge.
14Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
14Ye shall give three cities beyond the Jordan, and three cities shall ye give in the land of Canaan; they shall be cities of refuge.
15Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
15For the children of Israel, and for the stranger and for the settler among them, shall these six cities be for refuge, that every one that killeth any person through error may flee thither.
16Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
16But if he smote him with an instrument of iron, so that he died, he is a murderer; the murderer shall surely be put to death.
17И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
17And if he smote him with a stone in the hand, whereby a man may die, and he died, he is a murderer; the murderer shall surely be put to death.
18Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
18Or if he smote him with a weapon of wood in the hand, whereby a man may die, and he died, he is a murderer; the murderer shall surely be put to death.
19Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
19The avenger of blood shall himself put the murderer to death; when he meeteth him, he shall put him to death.
20Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
20And if he thrust him of hatred, or hurled at him any thing, lying in wait, so that he died;
21или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
21or in enmity smote him with his hand, that he died; he that smote him shall surely be put to death: he is a murderer; the avenger of blood shall put the murderer to death when he meeteth him.
22Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
22But if he thrust him suddenly without enmity, or hurled upon him any thing without lying in wait,
23или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
23or with any stone, whereby a man may die, seeing him not, and cast it upon him, so that he died, and he was not his enemy, neither sought his harm;
24тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
24then the congregation shall judge between the smiter and the avenger of blood according to these ordinances;
25И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
25and the congregation shall deliver the manslayer out of the hand of the avenger of blood, and the congregation shall restore him to his city of refuge, whither he was fled; and he shall dwell therein until the death of the high priest, who was anointed with the holy oil.
26Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
26But if the manslayer shall at any time go beyond the border of his city of refuge, whither he fleeth;
27и нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
27and the avenger of blood find him without the border of his city of refuge, and the avenger of blood slay the manslayer; there shall be no bloodguiltiness for him;
28Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
28because he must remain in his city of refuge until the death of the high priest; but after the death of the high priest the manslayer may return into the land of his possession.
29Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
29And these things shall be for a statute of judgment unto you throughout your generations in all your dwellings.
30Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
30Whoso killeth any person, the murderer shall be slain at the mouth of witnesses; but one witness shall not testify against any person that he die.
31Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
31Moreover ye shall take no ransom for the life of a murderer, that is guilty of death; but he shall surely be put to death.
32Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
32And ye shall take no ransom for him that is fled to his city of refuge, that he should come again to dwell in the land, until the death of the priest.
33да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
33So ye shall not pollute the land wherein ye are; for blood, it polluteth the land; and no expiation can be made for the land for the blood that is shed therein, but by the blood of him that shed it.
34Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.
34And thou shalt not defile the land which ye inhabit, in the midst of which I dwell; for I the LORD dwell in the midst of the children of Israel.'
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.