4. Мојсијева 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
1Now the children of Reuben and the children of Gad had a very great multitude of livestock. They saw the land of Jazer, and the land of Gilead. Behold, the place was a place for livestock.
2И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
2Then the children of Gad and the children of Reuben came and spoke to Moses, and to Eleazar the priest, and to the princes of the congregation, saying,
3Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
3“Ataroth, Dibon, Jazer, Nimrah, Heshbon, Elealeh, Sebam, Nebo, and Beon,
4та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
4the land which the LORD struck before the congregation of Israel, is a land for livestock; and your servants have livestock.”
5Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
5They said, “If we have found favor in your sight, let this land be given to your servants for a possession. Don’t bring us over the Jordan.”
6А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
6Moses said to the children of Gad, and to the children of Reuben, “Shall your brothers go to war while you sit here?
7Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
7Why do you discourage the heart of the children of Israel from going over into the land which the LORD has given them?
8Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
8Your fathers did so when I sent them from Kadesh Barnea to see the land.
9и отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
9For when they went up to the valley of Eshcol, and saw the land, they discouraged the heart of the children of Israel, that they should not go into the land which the LORD had given them.
10и разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
10The LORD’s anger burned in that day, and he swore, saying,
11Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
11‘Surely none of the men who came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land which I swore to Abraham, to Isaac, and to Jacob; because they have not wholly followed me,
12осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
12except Caleb the son of Jephunneh the Kenizzite, and Joshua the son of Nun, because they have followed the LORD completely.’
13И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
13The LORD’s anger burned against Israel, and he made them wander back and forth in the wilderness forty years, until all the generation who had done evil in the LORD’s sight was consumed.
14А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
14“Behold, you have risen up in your fathers’ place, an increase of sinful men, to increase the fierce anger of the LORD toward Israel.
15Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
15For if you turn away from after him, he will yet again leave them in the wilderness; and you will destroy all these people.”
16А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
16They came near to him, and said, “We will build sheepfolds here for our livestock, and cities for our little ones;
17А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
17but we ourselves will be ready armed to go before the children of Israel, until we have brought them to their place. Our little ones shall dwell in the fortified cities because of the inhabitants of the land.
18Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
18We will not return to our houses until the children of Israel have all received their inheritance.
19Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
19For we will not inherit with them on the other side of the Jordan and beyond, because our inheritance has come to us on this side of the Jordan eastward.”
20Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
20Moses said to them: “If you will do this thing, if you will arm yourselves to go before the LORD to the war,
21ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
21and every one of your armed men will pass over the Jordan before the LORD until he has driven out his enemies from before him,
22и докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
22and the land is subdued before the LORD; then afterward you shall return, and be clear of obligation to the LORD and to Israel. Then this land shall be your possession before the LORD.
23Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
23“But if you will not do so, behold, you have sinned against the LORD; and be sure your sin will find you out.
24Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
24Build cities for your little ones, and folds for your sheep; and do that which has proceeded out of your mouth.”
25И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
25The children of Gad and the children of Reuben spoke to Moses, saying, “Your servants will do as my lord commands.
26Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
26Our little ones, our wives, our flocks, and all our livestock shall be there in the cities of Gilead;
27а слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
27but your servants will pass over, every man who is armed for war, before the LORD to battle, as my lord says.”
28Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
28So Moses commanded concerning them to Eleazar the priest, and to Joshua the son of Nun, and to the heads of the fathers’ households of the tribes of the children of Israel.
29и рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
29Moses said to them, “If the children of Gad and the children of Reuben will pass with you over the Jordan, every man who is armed to battle before the LORD, and the land is subdued before you, then you shall give them the land of Gilead for a possession;
30Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
30but if they will not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan.”
31И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
31The children of Gad and the children of Reuben answered, saying, “As the LORD has said to your servants, so will we do.
32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
32We will pass over armed before the LORD into the land of Canaan, and the possession of our inheritance shall remain with us beyond the Jordan.”
33И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
33Moses gave to them, even to the children of Gad, and to the children of Reuben, and to the half-tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og king of Bashan; the land, according to its cities and borders, even the cities of the surrounding land.
34И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
34The children of Gad built Dibon, Ataroth, Aroer,
35И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
35Atroth-shophan, Jazer, Jogbehah,
36и Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
36Beth Nimrah, and Beth Haran: fortified cities and folds for sheep.
37А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
37The children of Reuben built Heshbon, Elealeh, Kiriathaim,
38и Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
38Nebo, and Baal Meon, (their names being changed), and Sibmah. They gave other names to the cities which they built.
39А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
39The children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, took it, and dispossessed the Amorites who were therein.
40И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
40Moses gave Gilead to Machir the son of Manasseh; and he lived therein.
41И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
41Jair the son of Manasseh went and took its villages, and called them Havvoth Jair.
42И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
42Nobah went and took Kenath and its villages, and called it Nobah, after his own name.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.