4. Мојсијева 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,
1Now Korah, the son of Izhar, the son of Kohath, the son of Levi, with Dathan and Abiram, the sons of Eliab, and On, the son of Peleth, sons of Reuben, took some men.
2и усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.
2They rose up before Moses, with some of the children of Israel, two hundred fifty princes of the congregation, called to the assembly, men of renown.
3И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?
3They assembled themselves together against Moses and against Aaron, and said to them, “You take too much on yourself, since all the congregation are holy, everyone of them, and the LORD is among them! Why do you lift yourselves up above the LORD’s assembly?”
4Кад то чу Мојсије, паде ничице.
4When Moses heard it, he fell on his face.
5Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.
5He said to Korah and to all his company, “In the morning, the LORD will show who are his, and who is holy, and will cause him to come near to him. Even him whom he shall choose, he will cause to come near to him.
6Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.
6Do this: have Korah and all his company take censers,
7И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!
7put fire in them, and put incense on them before the LORD tomorrow. It shall be that the man whom the LORD chooses, he shall be holy. You have gone too far, you sons of Levi!”
8И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!
8Moses said to Korah, “Hear now, you sons of Levi!
9Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?
9Is it a small thing to you that the God of Israel has separated you from the congregation of Israel, to bring you near to himself, to do the service of the LORD’s tabernacle, and to stand before the congregation to minister to them;
10Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?
10and that he has brought you near, and all your brothers the sons of Levi with you? Do you seek the priesthood also?
11Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?
11Therefore you and all your company have gathered together against the LORD! What is Aaron that you complain against him?”
12И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.
12Moses sent to call Dathan and Abiram, the sons of Eliab; and they said, “We won’t come up!
13Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?
13Is it a small thing that you have brought us up out of a land flowing with milk and honey, to kill us in the wilderness, but you must also make yourself a prince over us?
14Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.
14Moreover you haven’t brought us into a land flowing with milk and honey, nor given us inheritance of fields and vineyards. Will you put out the eyes of these men? We won’t come up.”
15Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.
15Moses was very angry, and said to the LORD, “Don’t respect their offering. I have not taken one donkey from them, neither have I hurt one of them.”
16Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.
16Moses said to Korah, “You and all your company go before the LORD, you, and they, and Aaron, tomorrow.
17И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.
17Each man take his censer and put incense on it, and each man bring before the LORD his censer, two hundred fifty censers; you also, and Aaron, each with his censer.”
18И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.
18They each took his censer, and put fire in it, and laid incense on it, and stood at the door of the Tent of Meeting with Moses and Aaron.
19А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.
19Korah assembled all the congregation opposite them to the door of the Tent of Meeting. The LORD’s glory appeared to all the congregation.
20И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
20The LORD spoke to Moses and to Aaron, saying,
21Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.
21“Separate yourselves from among this congregation, that I may consume them in a moment!”
22А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?
22They fell on their faces, and said, “God, the God of the spirits of all flesh, shall one man sin, and will you be angry with all the congregation?”
23Опет рече Господ Мојсију говорећи:
23The LORD spoke to Moses, saying,
24Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог.
24“Speak to the congregation, saying, ‘Get away from around the tent of Korah, Dathan, and Abiram!’”
25И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве.
25Moses rose up and went to Dathan and Abiram; and the elders of Israel followed him.
26И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових.
26He spoke to the congregation, saying, “Depart, please, from the tents of these wicked men, and touch nothing of theirs, lest you be consumed in all their sins!”
27И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом.
27So they went away from the tent of Korah, Dathan, and Abiram, on every side. Dathan and Abiram came out, and stood at the door of their tents with their wives, their sons, and their little ones.
28Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе:
28Moses said, “Hereby you shall know that the LORD has sent me to do all these works; for they are not from my own mind.
29Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;
29If these men die the common death of all men, or if they experience what all men experience, then the LORD hasn’t sent me.
30ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа.
30But if the LORD makes a new thing, and the ground opens its mouth, and swallows them up with all that belong to them, and they go down alive into Sheol, then you shall understand that these men have despised the LORD.”
31А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима,
31As he finished speaking all these words, the ground that was under them split apart.
32и отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.
32The earth opened its mouth and swallowed them up with their households, all of Korah’s men, and all their goods.
33И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.
33So they, and all that belonged to them went down alive into Sheol. The earth closed on them, and they perished from among the assembly.
34А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља.
34All Israel that were around them fled at their cry; for they said, “Lest the earth swallow us up!”
35И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад.
35Fire came out from the LORD, and devoured the two hundred fifty men who offered the incense.
36Тада рече Господ Мојсију говорећи:
36The LORD spoke to Moses, saying,
37Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;
37“Speak to Eleazar the son of Aaron the priest, that he take up the censers out of the burning, and scatter the fire away from the camp; for they are holy,
38кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак.
38even the censers of those who sinned against their own lives. Let them be beaten into plates for a covering of the altar, for they offered them before the LORD. Therefore they are holy. They shall be a sign to the children of Israel.”
39И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару
39Eleazar the priest took the bronze censers which those who were burned had offered; and they beat them out for a covering of the altar,
40за спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија.
40to be a memorial to the children of Israel, to the end that no stranger who isn’t of the offspring of Aaron, would come near to burn incense before the LORD, that he not be as Korah and as his company; as the LORD spoke to him by Moses.
41А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи.
41But on the next day all the congregation of the children of Israel complained against Moses and against Aaron, saying, “You have killed the LORD’s people!”
42А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.
42When the congregation was assembled against Moses and against Aaron, they looked toward the Tent of Meeting. Behold, the cloud covered it, and the LORD’s glory appeared.
43И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.
43Moses and Aaron came to the front of the Tent of Meeting.
44И рече Господ Мојсију говорећи:
44The LORD spoke to Moses, saying,
45Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.
45“Get away from among this congregation, that I may consume them in a moment!” They fell on their faces.
46И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.
46Moses said to Aaron, “Take your censer, put fire from the altar in it, lay incense on it, carry it quickly to the congregation, and make atonement for them; for wrath has gone out from the LORD! The plague has begun.”
47И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.
47Aaron did as Moses said, and ran into the middle of the assembly. The plague had already begun among the people. He put on the incense, and made atonement for the people.
48И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.
48He stood between the dead and the living; and the plague was stayed.
49А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја.
49Now those who died by the plague were fourteen thousand seven hundred, in addition to those who died about the matter of Korah.
50И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.
50Aaron returned to Moses to the door of the Tent of Meeting, and the plague was stopped.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.