4. Мојсијева 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
1When the Canaanite king of Arad, who lived in the Negev, heard that Israel was coming along the road to Atharim, he attacked Israel and captured some prisoners.
2Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
2So Israel made a vow to the LORD: “If You will deliver this people into our hands, we will devote their cities to destruction.”
3И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.
3And the LORD heard Israel’s plea and delivered up the Canaanites. Israel devoted them and their cities to destruction; so they named the place Hormah.
4Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.
4Then they set out from Mount Hor along the route to the Red Sea, in order to bypass the land of Edom. But the people grew impatient on the journey
5И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.
5and spoke against God and against Moses: “Why have you led us up out of Egypt to die in the wilderness? There is no bread or water, and we detest this wretched food!”
6А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.
6So the LORD sent venomous snakes among the people, and many of the Israelites were bitten and died.
7Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
7Then the people came to Moses and said, “We have sinned by speaking against the LORD and against you. Intercede with the LORD so He will take the snakes away from us.” So Moses interceded for the people.
8И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
8Then the LORD said to Moses, “Make a fiery serpent and mount it on a pole. When anyone who is bitten looks at it, he will live.”
9И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.
9So Moses made a bronze snake and mounted it on a pole. If anyone who was bitten looked at the bronze snake, he would live.
10Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.
10Then the Israelites set out and camped at Oboth.
11И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.
11They journeyed from Oboth and camped at Iye-abarim in the wilderness opposite Moab to the east.
12Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.
12From there they set out and camped in the Valley of Zered.
13И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.
13From there they moved on and camped on the other side of the Arnon, in the wilderness that extends into the Amorite territory. Now the Arnon is the border between the Moabites and the Amorites.
14Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.
14Therefore it is stated in the Book of the Wars of the LORD: “Waheb in Suphah and the wadis of the Arnon,
15Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.
15even the slopes of the wadis that extend to the site of Ar and lie along the border of Moab.”
16А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.
16From there they went on to Beer, the well where the LORD said to Moses, “Gather the people so that I may give them water.”
17Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;
17Then Israel sang this song: “Spring up, O well, all of you sing to it!
18Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
18The princes dug the well; the nobles of the people hollowed it out with their scepters and with their staffs.” From the wilderness the Israelites went on to Mattanah,
19а из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
19and from Mattanah to Nahaliel, and from Nahaliel to Bamoth,
20а из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
20and from Bamoth to the valley in Moab where the top of Pisgah overlooks the wasteland.
21Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:
21Then Israel sent messengers to Sihon king of the Amorites, saying,
22Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.
22“Let us pass through your land. We will not cut through any field or vineyard, or drink water from any well. We will stay on the King’s Highway until we have passed through your territory.”
23Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
23But Sihon would not let Israel pass through his territory. Instead, he gathered his whole army and went out to confront Israel in the wilderness. When he came to Jahaz, he fought against Israel.
24Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.
24And Israel put him to the sword and took possession of his land, from the Arnon to the Jabbok—but only up to the border of the Ammonites, because it was fortified.
25И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.
25Israel captured all the cities of the Amorites and occupied them, including Heshbon and all its villages.
26Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.
26Heshbon was the city of Sihon king of the Amorites, who had fought against the former king of Moab and taken all his land as far as the Arnon.
27Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.
27That is why the poets say: “Come to Heshbon, let it be rebuilt; let the city of Sihon be restored.
28Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.
28For a fire went out from Heshbon, a blaze from the city of Sihon. It consumed Ar of Moab, the rulers of Arnon’s heights.
29Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.
29Woe to you, O Moab! You are destroyed, O people of Chemosh! He gave up his sons as refugees, and his daughters into captivity to Sihon king of the Amorites.
30Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
30But we have overthrown them; Heshbon is destroyed as far as Dibon. We demolished them as far as Nophah, which reaches to Medeba.”
31И тако живи Израиљ у земљи аморејској.
31So Israel lived in the land of the Amorites.
32Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.
32After Moses had sent spies to Jazer, Israel captured its villages and drove out the Amorites who were there.
33Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
33Then they turned and went up the road to Bashan, and Og king of Bashan and his whole army came out to meet them in battle at Edrei.
34А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.
34But the LORD said to Moses, “Do not fear him, for I have delivered him into your hand, along with all his people and his land. Do to him as you did to Sihon king of the Amorites, who lived in Heshbon.”
35И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.
35So they struck down Og, along with his sons and his whole army, until no remnant was left. And they took possession of his land.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.