2. Самуилова 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
1И воспел Давид песнь Господу в день, когда Господь избавил его от руки всех врагов его и от руки Саула, и сказал:
2и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
2Господь - твердыня моя и крепость моя и избавитель мой.
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
3Бог мой - скала моя; на Него я уповаю; щит мой, рог спасения моего, ограждение мое и убежище мое; Спаситель мой, от бед Ты избавил меня!
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
4Призову Господа достопоклоняемого и от врагов моих спасусь.
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
5Объяли меня волны смерти, и потоки беззакония устрашили меня;
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
6цепи ада облегли меня, и сети смерти опутали меня.
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
7Но в тесноте моей я призвал Господа и к Богу моему воззвал, и Он услышал из святого чертога Своего голос мой, и вопль мой дошел до слуха Его.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
8Потряслась, всколебалась земля, дрогнули и подвиглись основания небес, ибо разгневался на них Господь.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
9Поднялся дым от гнева Его и из уст Его огонь поядающий; горящие угли сыпались от Него.
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
10Наклонил Он небеса и сошел; и мрак под ногами Его;
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
11и воссел на херувимов, и полетел, и понесся на крыльях ветра;
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
12и мраком покрыл Себя, как сению, сгустив воды облаков небесных;
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
13от блистания пред Ним разгорались угли огненные.
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
14Возгремел с небес Господь, и Всевышний дал глас Свой;
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
15пустил стрелы и рассеял их; блеснул молниею и истребил их.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
16И открылись источники моря, обнажились основания вселенной от грозного гласа Господа, от дуновения духа гнева Его.
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17Простер Он руку с высоты и взял меня, и извлек меня из вод многих;
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18избавил меня от врага моего сильного, от ненавидящих меня, которые были сильнее меня.
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19Они восстали на меня в день бедствия моего; но Господь был опорою для меня
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
20и вывел меня на пространное место, избавил меня, ибо Он благоволит ко мне.
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
21Воздал мне Господь по правде моей, по чистоте рук моих вознаградил меня.
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
22Ибо я хранил пути Господа и не был нечестивым пред Богом моим,
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23ибо все заповеди Его предо мною, и от уставов Его я не отступал,
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
24и был непорочен пред Ним, и остерегался, чтобы не согрешить мне.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
25И воздал мне Господь по правде моей, по чистоте моей пред очами Его.
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
26С милостивым Ты поступаешь милостиво, с мужем искренним - искренно,
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
27с чистым - чисто, а с лукавым - по лукавству его.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
28Людей угнетенных Ты спасаешь и взором Своим унижаешь надменных.
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
29Ты, Господи, светильник мой; Господь просвещает тьму мою.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
30С Тобою я поражаю войско; с Богом моим восхожу на стену.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
31Бог! - непорочен путь Его, чисто слово Господа, щит Он для всех, надеющихся на Него.
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
32Ибо кто Бог, кроме Господа, и кто защита, кроме Бога нашего?
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
33Бог препоясует меня силою, устрояет мне верный путь;
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
34делает ноги мои, как оленьи, и на высотах поставляет меня;
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
35научает руки мои брани и мышцы мои напрягает, как медный лук.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
36Ты даешь мне щит спасения Твоего, и милость Твоя возвеличивает меня.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
37Ты расширяешь шаг мой подо мною, и не колеблются ноги мои.
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
38Я гоняюсь за врагами моими и истребляю их, и не возвращаюсь, доколе не уничтожу их;
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
39и истребляю их и поражаю их, и не встают и падают под ноги мои.
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
40Ты препоясываешь меня силою для войны и низлагаешь предо мною восстающих на меня;
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Ты обращаешь ко мне тыл врагов моих, и я истребляю ненавидящих меня.
42Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
42Они взывают, но нет спасающего, - ко Господу, но Он не внемлет им.
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
43Я рассеваю их, как прах земной, как грязь уличную мну их и топчу их.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
44Ты избавил меня от мятежа народа моего; Ты сохранил меня, чтоб быть мне главою над иноплеменниками; народ, которого я не знал, служит мне.
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
45Иноплеменники ласкательствуют предо мною; по слуху обо мне повинуются мне.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46Иноплеменники бледнеют и трепещут в укреплениях своих.
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
47Жив Господь и благословен защитник мой! Да будет превознесен Бог, убежище спасения моего,
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48Бог, мстящий за меня и покоряющий мне народы
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
49и избавляющий меня от врагов моих! Над восстающими против меня Ты возвысил меня; от человека жестокого Ты избавил меня.
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
50За то я буду славить Тебя, Господи, между иноплеменниками и буду петь имени Твоему,
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
51величественно спасающий царя Своего и творящий милость помазаннику Своему Давиду и потомству его во веки!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.