2. Самуилова 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
1David adressa à l’Éternel les paroles de ce cantique, lorsque l’Éternel l’eut délivré de la main de tous ses ennemis et de la main de Saül.
2и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
2Il dit: L’Éternel est mon rocher, ma forteresse, mon libérateur.
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
3Dieu est mon rocher, où je trouve un abri, Mon bouclier et la force qui me sauve, Ma haute retraite et mon refuge. O mon Sauveur! Tu me garantis de la violence.
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
4Je m’écrie: Loué soit l’Éternel! Et je suis délivré de mes ennemis.
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
5Car les flots de la mort m’avaient environné, Les torrents de la destruction m’avaient épouvanté;
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
6Les liens du sépulcre m’avaient entouré, Les filets de la mort m’avaient surpris.
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
7Dans ma détresse, j’ai invoqué l’Éternel, J’ai invoqué mon Dieu; De son palais, il a entendu ma voix, Et mon cri est parvenu à ses oreilles.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
8La terre fut ébranlée et trembla, Les fondements des cieux frémirent, Et ils furent ébranlés, parce qu’il était irrité.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
9Il s’élevait de la fumée dans ses narines, Et un feu dévorant sortait de sa bouche: Il en jaillissait des charbons embrasés.
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
10Il abaissa les cieux, et il descendit: Il y avait une épaisse nuée sous ses pieds.
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
11Il était monté sur un chérubin, et il volait, Il paraissait sur les ailes du vent.
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
12Il faisait des ténèbres une tente autour de lui, Il était enveloppé d’amas d’eaux et de sombres nuages.
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
13De la splendeur qui le précédait S’élançaient des charbons de feu.
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
14L’Éternel tonna des cieux, Le Très-Haut fit retentir sa voix;
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
15Il lança des flèches et dispersa mes ennemis, La foudre, et les mit en déroute.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
16Le lit de la mer apparut, Les fondements du monde furent découverts, Par la menace de l’Éternel, Par le bruit du souffle de ses narines.
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17Il étendit sa main d’en haut, il me saisit, Il me retira des grandes eaux;
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18Il me délivra de mon adversaire puissant, De mes ennemis qui étaient plus forts que moi.
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19Ils m’avaient surpris au jour de ma détresse, Mais l’Éternel fut mon appui.
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
20Il m’a mis au large, Il m’a sauvé, parce qu’il m’aime.
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
21L’Éternel m’a traité selon ma droiture, Il m’a rendu selon la pureté de mes mains;
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
22Car j’ai observé les voies de l’Éternel, Et je n’ai point été coupable envers mon Dieu.
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23Toutes ses ordonnances ont été devant moi, Et je ne me suis point écarté de ses lois.
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
24J’ai été sans reproche envers lui, Et je me suis tenu en garde contre mon iniquité.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
25Aussi l’Éternel m’a rendu selon ma droiture, Selon ma pureté devant ses yeux.
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
26Avec celui qui est bon tu te montres bon, Avec l’homme droit tu agis selon la droiture,
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
27Avec celui qui est pur tu te montres pur, Et avec le pervers tu agis selon sa perversité.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
28Tu sauves le peuple qui s’humilie, Et de ton regard, tu abaisses les orgueilleux.
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
29Oui, tu es ma lumière, ô Éternel! L’Éternel éclaire mes ténèbres.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
30Avec toi je me précipite sur une troupe en armes, Avec mon Dieu je franchis une muraille.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
31Les voies de Dieu sont parfaites, La parole de l’Éternel est éprouvée; Il est un bouclier pour tous ceux qui se confient en lui.
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
32Car qui est Dieu, si ce n’est l’Éternel? Et qui est un rocher, si ce n’est notre Dieu?
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
33C’est Dieu qui est ma puissante forteresse, Et qui me conduit dans la voie droite.
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
34Il rend mes pieds semblables à ceux des biches, Et il me place sur mes lieux élevés.
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
35Il exerce mes mains au combat, Et mes bras tendent l’arc d’airain.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
36Tu me donnes le bouclier de ton salut, Et je deviens grand par ta bonté.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
37Tu élargis le chemin sous mes pas, Et mes pieds ne chancellent point.
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
38Je poursuis mes ennemis, et je les détruis; Je ne reviens pas avant de les avoir anéantis.
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
39Je les anéantis, je les brise, et ils ne se relèvent plus; Ils tombent sous mes pieds.
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
40Tu me ceins de force pour le combat, Tu fais plier sous moi mes adversaires.
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Tu fais tourner le dos à mes ennemis devant moi, Et j’extermine ceux qui me haïssent.
42Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
42Ils regardent autour d’eux, et personne pour les sauver! Ils crient à l’Éternel, et il ne leur répond pas!
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
43Je les broie comme la poussière de la terre, Je les écrase, je les foule, comme la boue des rues.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
44Tu me délivres des dissensions de mon peuple; Tu me conserves pour chef des nations; Un peuple que je ne connaissais pas m’est asservi.
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
45Les fils de l’étranger me flattent, Ils m’obéissent au premier ordre.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46Les fils de l’étranger sont en défaillance, Ils tremblent hors de leurs forteresses.
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
47Vive l’Éternel, et béni soit mon rocher! Que Dieu, le rocher de mon salut, soit exalté,
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48Le Dieu qui est mon vengeur, Qui m’assujettit les peuples,
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
49Et qui me fait échapper à mes ennemis! Tu m’élèves au-dessus de mes adversaires, Tu me délivres de l’homme violent.
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
50C’est pourquoi je te louerai parmi les nations, ô Éternel! Et je chanterai à la gloire de ton nom.
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
51Il accorde de grandes délivrances à son roi, Et il fait miséricorde à son oint, A David, et à sa postérité, pour toujours.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.