2. Самуилова 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
1Locutus est autem David Domino verba carminis hujus in die qua liberavit eum Dominus de manu omnium inimicorum suorum, et de manu Saul.
2и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
2Et ait: [Dominus petra mea, et robur meum, et salvator meus.
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
3Deus fortis meus: sperabo in eum; scutum meum, et cornu salutis meæ: elevator meus, et refugium meum; salvator meus: de iniquitate liberabis me.
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
4Laudabilem invocabo Dominum, et ab inimicis meis salvus ero.
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
5Quia circumdederunt me contritiones mortis: torrentes Belial terruerunt me.
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
6Funes inferni circumdederunt me: prævenerunt me laquei mortis.
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
7In tribulatione mea invocabo Dominum, et ad Deum meum clamabo: et exaudiet de templo suo vocem meam, et clamor meus veniet ad aures ejus.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
8Commota est et contremuit terra; fundamenta montium concussa sunt, et conquassata: quoniam iratus est eis.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
9Ascendit fumus de naribus ejus, et ignis de ore ejus vorabit: carbones succensi sunt ab eo.
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
10Inclinavit cælos, et descendit: et caligo sub pedibus ejus.
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
11Et ascendit super cherubim, et volavit: et lapsus est super pennas venti.
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
12Posuit tenebras in circuitu suo latibulum, cribrans aquas de nubibus cælorum.
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
13Præ fulgore in conspectu ejus, succensi sunt carbones ignis.
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
14Tonabit de cælo Dominus, et excelsus dabit vocem suam.
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
15Misit sagittas et dissipavit eos; fulgur, et consumpsit eos.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
16Et apparuerunt effusiones maris, et revelata sunt fundamenta orbis ab increpatione Domini, ab inspiratione spiritus furoris ejus.
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17Misit de excelso, et assumpsit me, et extraxit me de aquis multis.
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18Liberavit me ab inimico meo potentissimo, et ab his qui oderant me: quoniam robustiores me erant.
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19Prævenit me in die afflictionis meæ, et factus est Dominus firmamentum meum.
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
20Et eduxit me in latitudinem: liberavit me, quia complacui ei.
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
21Retribuet mihi Dominus secundum justitiam meam: et secundum munditiam manuum mearum reddet mihi.
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
22Quia custodivi vias Domini, et non egi impie a Deo meo.
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23Omnia enim judicia ejus in conspectu meo, et præcepta ejus non amovi a me.
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
24Et ero perfectus cum eo, et custodiam me ab iniquitate mea.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
25Et restituet mihi Dominus secundum justitiam meam, et secundum munditiam manuum mearum in conspectu oculorum suorum.
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
26Cum sancto sanctus eris, et cum robusto perfectus.
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
27Cum electo electus eris, et cum perverso perverteris.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
28Et populum pauperem salvum facies: oculisque tuis excelsos humiliabis.
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
29Quia tu lucerna mea, Domine, et tu, Domine, illuminabis tenebras meas.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
30In te enim curram accinctus: in Deo meo transiliam murum.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
31Deus, immaculata via ejus; eloquium Domini igne examinatum: scutum est omnium sperantium in se.
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
32Quis est Deus præter Dominum, et quis fortis præter Deum nostrum?
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
33Deus qui accinxit me fortitudine, et complanavit perfectam viam meam.
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
34Coæquans pedes meos cervis, et super excelsa mea statuens me;
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
35docens manus meas ad prælium, et componens quasi arcum æreum brachia mea.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
36Dedisti mihi clypeum salutis tuæ, et mansuetudo tua multiplicavit me.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
37Dilatabis gressus meos subtus me, et non deficient tali mei.
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
38Persequar inimicos meos, et conteram, et non convertar donec consumam eos.
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
39Consumam eos et confringam, ut non consurgant: cadent sub pedibus meis.
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
40Accinxisti me fortitudine ad prælium: incurvasti resistentes mihi subtus me.
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Inimicos meos dedisti mihi dorsum; odientes me, et disperdam eos.
42Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
42Clamabunt, et non erit qui salvet; ad Dominum, et non exaudiet eos.
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
43Delebo eos ut pulverem terræ; quasi lutum platearum comminuam eos atque confringam.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
44Salvabis me a contradictionibus populi mei; custodies me in caput gentium: populus quem ignoro serviet mihi.
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
45Filii alieni resistent mihi; auditu auris obedient mihi.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46Filii alieni defluxerunt, et contrahentur in angustiis suis.
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
47Vivit Dominus, et benedictus Deus meus, et exaltabitur Deus fortis salutis meæ.
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48Deus qui das vindictas mihi, et dejicis populos sub me.
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
49Qui educis me ab inimicis meis, et a resistentibus mihi elevas me: a viro iniquo liberabis me.
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
50Propterea confitebor tibi, Domine, in gentibus, et nomini tuo cantabo:
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
51magnificans salutes regis sui, et faciens misericordiam christo suo David, et semini ejus in sempiternum.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.