2. Самуилова 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
1And David spake unto the LORD the words of this song in the day that the LORD had delivered him out of the hand of all his enemies, and out of the hand of Saul:
2и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
2And he said, The LORD is my rock, and my fortress, and my deliverer;
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
3The God of my rock; in him will I trust: he is my shield, and the horn of my salvation, my high tower, and my refuge, my saviour; thou savest me from violence.
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
4I will call on the LORD , who is worthy to be praised: so shall I be saved from mine enemies.
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
5When the waves of death compassed me, the floods of ungodly men made me afraid;
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
6The sorrows of hell compassed me about; the snares of death prevented me;
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
7In my distress I called upon the LORD , and cried to my God: and he did hear my voice out of his temple, and my cry did enter into his ears.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
8Then the earth shook and trembled; the foundations of heaven moved and shook, because he was wroth.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
9There went up a smoke out of his nostrils, and fire out of his mouth devoured: coals were kindled by it.
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
10He bowed the heavens also, and came down; and darkness was under his feet.
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
11And he rode upon a cherub, and did fly: and he was seen upon the wings of the wind.
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
12And he made darkness pavilions round about him, dark waters, and thick clouds of the skies.
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
13Through the brightness before him were coals of fire kindled.
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
14The LORD thundered from heaven, and the most High uttered his voice.
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
15And he sent out arrows, and scattered them; lightning, and discomfited them.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
16And the channels of the sea appeared, the foundations of the world were discovered, at the rebuking of the LORD , at the blast of the breath of his nostrils.
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17He sent from above, he took me; he drew me out of many waters;
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18He delivered me from my strong enemy, and from them that hated me: for they were too strong for me.
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19They prevented me in the day of my calamity: but the LORD was my stay.
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
20He brought me forth also into a large place: he delivered me, because he delighted in me.
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
21The LORD rewarded me according to my righteousness: according to the cleanness of my hands hath he recompensed me.
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
22For I have kept the ways of the LORD , and have not wickedly departed from my God.
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23For all his judgments were before me: and as for his statutes, I did not depart from them.
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
24I was also upright before him, and have kept myself from mine iniquity.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
25Therefore the LORD hath recompensed me according to my righteousness; according to my cleanness in his eye sight.
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
26With the merciful thou wilt shew thyself merciful, and with the upright man thou wilt shew thyself upright.
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
27With the pure thou wilt shew thyself pure; and with the froward thou wilt shew thyself unsavoury.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
28And the afflicted people thou wilt save: but thine eyes are upon the haughty, that thou mayest bring them down.
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
29For thou art my lamp, O LORD : and the LORD will lighten my darkness.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
30For by thee I have run through a troop: by my God have I leaped over a wall.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
31As for God, his way is perfect; the word of the LORD is tried: he is a buckler to all them that trust in him.
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
32For who is God, save the LORD ? and who is a rock, save our God?
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
33God is my strength and power: and he maketh my way perfect.
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
34He maketh my feet like hinds’ feet: and setteth me upon my high places.
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
35He teacheth my hands to war; so that a bow of steel is broken by mine arms.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
36Thou hast also given me the shield of thy salvation: and thy gentleness hath made me great.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
37Thou hast enlarged my steps under me; so that my feet did not slip.
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
38I have pursued mine enemies, and destroyed them; and turned not again until I had consumed them.
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
39And I have consumed them, and wounded them, that they could not arise: yea, they are fallen under my feet.
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.
40For thou hast girded me with strength to battle: them that rose up against me hast thou subdued under me.
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Thou hast also given me the necks of mine enemies, that I might destroy them that hate me.
42Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.
42They looked, but there was none to save; even unto the LORD , but he answered them not.
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
43Then did I beat them as small as the dust of the earth, I did stamp them as the mire of the street, and did spread them abroad.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
44Thou also hast delivered me from the strivings of my people, thou hast kept me to be head of the heathen: a people which I knew not shall serve me.
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
45Strangers shall submit themselves unto me: as soon as they hear, they shall be obedient unto me.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46Strangers shall fade away, and they shall be afraid out of their close places.
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
47The LORD liveth; and blessed be my rock; and exalted be the God of the rock of my salvation.
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48It is God that avengeth me, and that bringeth down the people under me,
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
49And that bringeth me forth from mine enemies: thou also hast lifted me up on high above them that rose up against me: thou hast delivered me from the violent man.
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
50Therefore I will give thanks unto thee, O LORD , among the heathen, and I will sing praises unto thy name.
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
51He is the tower of salvation for his king: and sheweth mercy to his anointed, unto David, and to his seed for evermore.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.