Песма над песмама 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
1Я нарциз, Соронська квітка, я лилїя долиняна!
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
2Що лилїя між тернами — те мила моя між дївами.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
3Яблоня між деревами лїсними — се мій милий між молодиками. В холодку під нею любо седїти менї, овощі її солодкі піднебінню мойму.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
4Він увів мене в дім веселої гостини, а стяг його надо мною — любов.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
5Покріпіть мене вином, осьвіжіть мене яблоками: від любови знемогаю.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
6Лїва рука його під головою в мене, правою мене він обнімає.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
7Заклинаю ж вас, дочки Ерусалимські, на серни й оленицї польні, не будїть, не розрухуйте милої моєї, аж доки їй вгодно!
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
8Се голос любого мого! ось, він ійде, скаче через гори; перескакує узгірря!
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
9Бо ж мій милий — мов той сугак, мов той олень молоденький! Глянь, стоїть він за стїною в нас, у віконце зазирає, і кріз крати поглядає.
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
10Ось мій любий говорить до мене: Встань, моя ти мила, вийди, прекрасна моя!
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
11Вже зима минула, дощі перестали;
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
12Квітки вбірають землю; час пісень настиг; в лугах наших голос горлицї чути;
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
13Завязки фіґ показались на фіґовинї; виноград зацвив і дише любим своїм цьвітом. Уставай, моя ти люба, вийди, пишна вродо!
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
14Голубко моя в росколинах скелї, схована в дупловинї! покажи менї лице твоє, дай голос твій почути; голос твій такий солодкий, образ твій такий принадний!
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
15Ловіть нам лисицї, молодії лисинята, що псують наш виноградник, — виноградник у цьвіту наш!
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
16Мій любий менї належить, а я йому; він пасе серед лилїй.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
17Покіль день холодом дише, тїнь не простяглася, ти знов вернися; будь скорий, як серна, як молодий олень на розпадених горах.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.