Песма над песмама 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
1Mi estas la lilio de Ŝaron, La rozo de la valoj.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
2Kiel rozo inter la dornoj, Tiel estas mia amatino inter la knabinoj.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
3Kiel pomarbo inter arboj nefruktaj, Tiel estas mia amato inter la junuloj. Mi sopiris al lia ombro, jen mi sidiĝis; Kaj liaj fruktoj estas bongustaj al mia palato.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
4Li enkonduku min en vindomon, Kaj lia standardo super mi estu la amo.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
5Plifortigu min per vinberkuko, Refreŝigu min per pomsuko; Ĉar mi estas malsana de amo.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
6Lia maldekstra mano estu sub mia kapo, Lia dekstra ĉirkaŭprenu min.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
7Mi ĵurligas vin, ho filinoj de Jerusalem, Je la gazeloj aŭ la cervoj de la kampo: Ne veku nek sendormigu la amatinon, Ĝis ŝi mem volos.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
8Ho, jen estas la voĉo de mia amato! Ho, jen li venas, Rapidante sur la montoj, saltante sur la altaĵoj.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
9Mia amato similas al gazelo aŭ al cervo. Ho, jen li staras post nia muro, Rigardante tra la fenestro, Sin montrante ĉe la krado.
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
10Mia amato vokas, li parolas al mi: Leviĝu, mia amatino, mia belulino, ho venu;
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
11Ĉar la vintro jam forpasis, La pluvo pasis kaj malaperis;
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
12La floroj jam estas sur la tero; La kantosezono jam alvenis, Kaj la voĉo de la turto jam aŭdiĝas en nia lando;
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
13La figarbo jam maturigas siajn fruktetojn, La vinbertrunkoj siajn vinberetojn, Kiuj jam bonodoras. Leviĝu, mia amatino, mia belulino, kaj venu.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
14Ho mia kolombino, en la krevaĵoj de la roko, en la kaŝejo de la rokkrutaĵo, Montru al mi vian aspekton, aŭdigu al mi vian voĉon; Ĉar via voĉo estas dolĉa, kaj via aspekto estas bela.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
15Kaptu al ni la ŝakalojn, la malgrandajn ŝakalojn, La detruantojn de la vinberĝardenoj, Kiam niaj vinberĝardenoj burĝonas.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
16Mia amato apartenas al mi, Kaj mi apartenas al li, Kiu paŝtas inter la rozoj.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
17Ĝis la tago malvarmetiĝos kaj la ombroj forkuros, Turnu vin, ho amato, similiĝu al gazelo aŭ al cervo Sur la montoj de aromaĵoj.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.