Песма над песмама 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
1Je suis un narcisse de Saron, Un lis des vallées.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
2Comme un lis au milieu des épines, Telle est mon amie parmi les jeunes filles.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
3Comme un pommier au milieu des arbres de la forêt, Tel est mon bien-aimé parmi les jeunes hommes. J’ai désiré m’asseoir à son ombre, Et son fruit est doux à mon palais.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
4Il m’a fait entrer dans la maison du vin; Et la bannière qu’il déploie sur moi, c’est l’amour.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
5Soutenez-moi avec des gâteaux de raisins, Fortifiez-moi avec des pommes; Car je suis malade d’amour.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
6Que sa main gauche soit sous ma tête, Et que sa droite m’embrasse!
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
7Je vous en conjure, filles de Jérusalem, Par les gazelles et les biches des champs, Ne réveillez pas, ne réveillez pas l’amour, Avant qu’elle le veuille.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
8C’est la voix de mon bien-aimé! Le voici, il vient, Sautant sur les montagnes, Bondissant sur les collines.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
9Mon bien-aimé est semblable à la gazelle Ou au faon des biches. Le voici, il est derrière notre mur, Il regarde par la fenêtre, Il regarde par le treillis.
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
10Mon bien-aimé parle et me dit: Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
11Car voici, l’hiver est passé; La pluie a cessé, elle s’en est allée.
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
12Les fleurs paraissent sur la terre, Le temps de chanter est arrivé, Et la voix de la tourterelle se fait entendre dans nos campagnes.
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
13Le figuier embaume ses fruits, Et les vignes en fleur exhalent leur parfum. Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
14Ma colombe, qui te tiens dans les fentes du rocher, Qui te caches dans les parois escarpées, Fais-moi voir ta figure, Fais-moi entendre ta voix; Car ta voix est douce, et ta figure est agréable.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
15Prenez-nous les renards, Les petits renards qui ravagent les vignes; Car nos vignes sont en fleur.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
16Mon bien-aimé est à moi, et je suis à lui; Il fait paître son troupeau parmi les lis.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
17Avant que le jour se rafraîchisse, Et que les ombres fuient, Reviens!… sois semblable, mon bien-aimé, A la gazelle ou au faon des biches, Sur les montagnes qui nous séparent.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.