Песма над песмама 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
1Я нарцисс Саронский, лилия долин!
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
2Что лилия между тернами, то возлюбленная моя между девицами.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
3Что яблоня между лесными деревьями, то возлюбленный мой между юношами. В тени ее люблю я сидеть, и плоды ее сладки для гортани моей.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
4Он ввел меня в дом пира, и знамя его надо мною - любовь.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
5Подкрепите меня вином, освежите меня яблоками, ибо я изнемогаю от любви.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
6Левая рука его у меня под головою, а правая обнимает меня.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
7Заклинаю вас, дщери Иерусалимские, сернами или полевыми ланями: не будите и не тревожьте возлюбленной, доколе ей угодно.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
8Голос возлюбленного моего! вот, он идет, скачет по горам, прыгает по холмам.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
9Друг мой похож на серну или на молодого оленя. Вот, он стоит у нас за стеною, заглядывает в окно, мелькает сквозь решетку.
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
10Возлюбленный мой начал говорить мне: встань, возлюбленная моя, прекрасная моя, выйди!
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
11Вот, зима уже прошла; дождь миновал, перестал;
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
12цветы показались на земле; время пения настало, и голос горлицы слышен в стране нашей;
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
13смоковницы распустили свои почки, и виноградные лозы, расцветая, издают благовоние. Встань, возлюбленная моя, прекрасная моя, выйди!
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
14Голубица моя в ущелье скалы под кровом утеса! покажи мне лице твое, дай мне услышать голос твой, потому что голос твой сладок и лице твое приятно.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
15Ловите нам лисиц, лисенят, которые портят виноградники, а виноградники наши в цвете.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
16Возлюбленный мой принадлежит мне, а я ему; он пасет между лилиями.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
17Доколе день дышит прохладою, и убегают тени, возвратись, будь подобен серне или молодому оленю на расселинах гор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.