Песма над песмама 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Diodati Bibbia 1885
1Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
1Io son la rosa di Saron, Il giglio delle valli.
2Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
2Quale è il giglio fra le spine, Tale è l'amica mia fra le fanciulle.
3Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
3Quale è il melo fra gli alberi d'un bosco, Tale è il mio amico fra i giovani; Io ho desiderato d'esser all 'ombra sua, E mi vi son posta a sedere; E il suo frutto è stato dolce al mio palato.
4Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
4Egli mi ha condotta nella casa del convito, E l'insegna ch'egli mi alza è: Amore.
5Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
5Confortatemi con delle schiacciate d'uva, Sostenetemi con de' pomi, Perciocchè io languisco d'amore.
6Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
6Sia la sua man sinistra sotto al mio capo, Ed abbraccimi la sua destra.
7Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
7IO vi scongiuro, o figliuole di Gerusalemme, Per le cavriuole, e per le cerve della campagna, Che voi non isvegliate l'amor mio , e non le rompiate il sonno, Finchè non le piaccia.
8Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
8Ecco la voce del mio amico; Ecco, egli ora viene Saltando su per i monti, Saltellando su per i colli.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
9L'amico mio è simile ad un cavriuolo, O ad un cerbiatto; Ecco ora sta dietro alla nostra parete, Egli riguarda per le finestre, Egli si mostra per i cancelli.
10Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
10Il mio amico mi ha fatto motto, e mi ha detto: Levati, amica mia, bella mia, e vientene.
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
11Perciocchè, ecco, il verno è passato; Il tempo delle gran piogge è mutato, ed è andato via;
12Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
12I fiori si veggono sulla terra; Il tempo del cantare è giunto, E s'ode la voce della tortola nella nostra contrada.
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
13Il fico ha messi i suoi ficucci, E le viti fiorite rendono odore; Levati, amica mia, bella mia, e vientene.
14Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
14O colomba mia, che stai nelle fessure delle rocce, Ne' nascondimenti de' balzi, Fammi vedere il tuo aspetto, Fammi udir la tua voce; Perciocchè la tua voce è soave, e il tuo aspetto è bello.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
15Pigliateci le volpi, Le piccole volpi che guastano le vigne, Le nostre vigne fiorite.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
16Il mio amico è mio, ed io son sua; Di lui, che pastura la greggia fra i gigli.
17Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
17Ritornatene, amico mio, A guisa di cavriuolo o di cerbiatto, Sopra i monti di Beter, Finchè spiri l'aura del giorno, E che le ombre se ne fuggano.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.