Песма над песмама 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
1Оглянься, оглянься, Суламито; оглянься, оглянься, щоб нам глядїти на тебе! — Що вам дивитись на Суламиту, мов на хоровод Манаїмський?
2Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
2Що за прегарні ноги твої в сандалах, ти, знатного батька дитино! а круглота твоїх стеген — неначе намисто, уроблене руками мистецькими;
3Две дојке твоје као два близанца срнчета;
3Пуп у тебе — се круглоточена чаша, повна по всяк час вина запашного, стан же в тебе — стіг пшеницї серед лилїй;
4Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
4Соски твої — се двойнята в серни;
5Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
5Шия твоя — наче вежа з слонової костї; очі в тебе — ставки Гесбонські коло воріт Батрабимських; ніс твій — мов вежа в лїсї Ливанськім, обернена ʼд Дамаску;
6Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
6Голова твоя — мов Кармель, волос на голові в тебе — мов пурпур, кучері твої — й цареві дивовижа.
7Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
7О, яка ж ти хороша, яка ти принадна, моя любко, твоїм цїлим видом!
8Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
8Стан твій — неначе пальма, груди ж твої — мов би винні грони.
9И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
9Думаю: вилїзу на пальму, вхоплюся за віттє, а груди твої будуть менї за грони винні, і запах із ніздер твоїх, — як би від яблок;
10Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
10Та й уста твої, як вино найлучше. — Воно тече право до милого мого, й солодить уста утомлені.
11Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
11Я належу до друга мого, він лине серцем до мене.
12Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
12Ходи ж, мій любий, пійдемо в поле, жити мемо в селах;
13Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
13Вранцї рано вийдем у виноградник, оглянемо, чи вже розвилась лоза виноградна, чи овощ завязався, чи в цьвіту вже гранатові яблонї; там ти моїх ласк дознаєш.
no verse 14 in this text
14Пахнуть вже там мандрагори; у дверей наших всякі що найлучші плоди, нові й давні; все те я надбала про тебе, мій любий.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.