Песма над песмама 7

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kralice Bible (1613)

1Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

1Jak jsou krásné nohy tvé v střevících, dcero knížecí! Okolek bedr tvých jako zápony, dílo ruku výborného řemeslníka.

2Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

2Pupek tvůj koflík okrouhlý, ne bez nápoje; břicho tvé jako stoh pšenice obrostlý kvítím.

3Две дојке твоје као два близанца срнчета;

3Oba tvé prsy jako dvé telátek bliženců srních.

4Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

4Hrdlo tvé jako věže z kostí slonových, oči tvé rybníci v Ezebon podlé brány Batrabbim, nos tvůj věže Libánská patřící k Damašku.

5Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

5Hlava tvá na tobě jako Karmel, a vlasy hlavy tvé jako šarlat; i král přivázán by byl na pavlačích.

6Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

6Jak jsi ty krásná, a jak utěšená, ó milosti přerozkošná!

7Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

7Ta postava tvá podobna jest palmě, a prsy tvé hroznům.

8Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

8Řekl jsem: Vstoupím na palmu, dosáhnu vrchů jejích. Nechažť tedy jsou prsy tvé jako hroznové vinného kmene, a vůně chřípí tvých jako jablek vonných.

9И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

9Ústa tvá jako víno výborné, milá pro upřímnost, působící, aby i těch, jenž spí, rtové mluvili.

10Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

10Já jsem milého svého, a ke mně jest žádost jeho.

11Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

11Poď, milý můj, vyjděme na pole, přenocujme ve vsech.

12Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

12Ráno přivstaneme, na vinice pohledíme, kvete-li vinný kmen, již-li se ukázal začátek hroznů, kvetou-li jablka zrnatá, a tuť dám tobě milosti své.

13Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

13Pěkná jablečka vydala vůni, a na dveřech našich všecky rozkoše nové i staré, milý můj, zachovala jsem tobě.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.