Песма над песмама 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
1[ Sponsa Quid videbis in Sulamite, nisi choros castrorum? Chorus Quam pulchri sunt gressus tui in calceamentis, filia principis ! Juncturæ femorum tuorum sicut monilia quæ fabricata sunt manu artificis.
2Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
2Umbilicus tuus crater tornatilis, numquam indigens poculis. Venter tuus sicut acervus tritici vallatus liliis.
3Две дојке твоје као два близанца срнчета;
3Duo ubera tua sicut duo hinnuli, gemelli capreæ.
4Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
4Collum tuum sicut turris eburnea; oculi tui sicut piscinæ in Hesebon quæ sunt in porta filiæ multitudinis. Nasus tuus sicut turris Libani, quæ respicit contra Damascum.
5Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
5Caput tuum ut Carmelus; et comæ capitis tui sicut purpura regis vincta canalibus.
6Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
6Sponsus Quam pulchra es, et quam decora, carissima, in deliciis !
7Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
7Statura tua assimilata est palmæ, et ubera tua botris.
8Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
8Dixi: Ascendam in palmam, et apprehendam fructus ejus; et erunt ubera tua sicut botri vineæ, et odor oris tui sicut malorum.
9И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
9Guttur tuum sicut vinum optimum, dignum dilecto meo ad potandum, labiisque et dentibus illius ad ruminandum.
10Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
10Sponsa Ego dilecto meo, et ad me conversio ejus.
11Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
11Veni, dilecte mi, egrediamur in agrum, commoremur in villis.
12Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
12Mane surgamus ad vineas: videamus si floruit vinea, si flores fructus parturiunt, si floruerunt mala punica; ibi dabo tibi ubera mea.
13Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
13Mandragoræ dederunt odorem in portis nostris omnia poma: nova et vetera, dilecte mi, servavi tibi.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.