Песма над песмама 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
1Де ж твій милий подївся, ти, найуродливша між женщинами? Куди пійшов твій любий, щоб нам із тобою його шукати?
2Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
2Він у саду в себе ходить, в цьвітнику пахущім, він залюбки попасає проміж лилїями.
3Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
3Милий мій належить менї, а я милому, — тому, що в лилїях попасає.
4Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
4Гарна ти, моя любко, неначе та Тирса, мов Ерусалим принадна, а грізна-поважна, як військо, під стягом стоюче.
5Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
5Одверни від мене очі, — мене вони зворушують!
6Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
6В тебе волос — мов отара кіз, що сходять із Галааду; зуби в тебе — наче овець стадо, що з купелї виходить, а в кожної близнята, й нема між ними неплодної;
7Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
7Нїби половинки яблока-гранати щоки твої під кучерями в тебе.
8Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
8Шістьдесять цариць сяє, вісїмдесять бранок, а дївчат безлїч,
9Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
9Та вона єдина, голубка моя, чистая моя; єдина вона в матері своєї, вибрана зпроміж усїх, що вона зродила. Побачили її дївчата, й стали вихваляти; царицї й бранки — усї величали.
10Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
10Хто ж се, що, мов зоря, зазорилась, гарна, як місяць, а ясна, як сонце, грізна, мов військо під стягами?
11Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
11Я зійшла в сад оріховий, подивитись на зелень в долинї, поглянути, чи вже розвилась лоза виноградна, чи зацвили яблонї гранатові?
12Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
12Не знаю, як завела мене душа моя ʼд колесницям значних у народї мойму.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.