Песма над песмама 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
1Унде с-а дус юбитул тэу, чя май фрумоасэ динтре фемей? Ынкотро а апукат юбитул тэу, ка сэ-л кэутэм ши ной ымпреунэ ку тине? –
2Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
2Юбитул меу с-а коборыт ла грэдина луй, ла стратул де миресме, ка сэ-шь паскэ турма ын грэдинь ши сэ кулягэ кринь.
3Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
3Еу сунт а юбитулуй меу ши юбитул меу есте ал меу; ел ышь паште турма ынтре кринь. –
4Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
4Фрумоасэ ешть, юбито, ка Тирца, плэкутэ ка Иерусалимул, дар кумплитэ ка ниште ошть суб стягуриле лор.
5Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
5Ынтоарче-ць окий де ла мине, кэч мэ тулбурэ. Перий тэй сунт ка о турмэ де капре каре попосеск пе коама Галаадулуй.
6Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
6Динций тэй сунт ка о турмэ де ой каре ес дин скэлдэтоаре, тоате ку ӂемень, ши ничуна дин еле ну есте стярпэ.
7Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
7Образул тэу есте ка о жумэтате де родие, суб марама та…
8Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
8Ам шайзечь де ымпэрэтесе, оптзечь де циитоаре ши фете фэрэ нумэр,
9Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
9дар нумай уна сингурэ есте порумбица мя, неприхэнита мя; еа есте сингурэ ла мама са, чя май алясэ а челей че а нэскут-о. Фетеле о вэд ши о нумеск феричитэ; ымпэрэтеселе ши циитоареле, де асеменя, о лаудэ. –
10Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
10„Чине есте ачея каре се ивеште ка зориле, фрумоасэ ка луна, куратэ ка соареле, дар кумплитэ ка ниште ошть суб стягуриле лор?” –
11Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
11М-ам коборыт ын грэдина ку нучь сэ вэд вердяца дин вале, сэ вэд дакэ а ынмугурит вия ши дакэ ау ынфлорит родииле.
12Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
12Дар, фэрэ сэ баг де сямэ, доринца мя м-а дус ла кареле попорулуй унуй ом алес. –
no verse 13 in this text
13Ынтоарче-те, ынтоарче-те, Суламито! Ынтоарче-те, ынтоарче-те, ка сэ те привим. – Че авець вой сэ вэ уйтаць ла Суламита ка ла ниште фете че жоакэ ын кор?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.