Песма над песмама 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;
1Че фрумоасэ ешть, юбито, че фрумоасэ ешть! Окий тэй сунт окь де порумбицэ, суб марама та. Пэрул тэу есте ка о турмэ де капре, попоситэ пе коама мунтелуй Галаад.
2Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
2Динций тэй сунт ка о турмэ де ой тунсе каре ес дин скэлдэтоаре, тоате ку ӂемень, ши ничуна дин еле ну есте стярпэ.
3Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;
3Бузеле тале сунт ка ун фир де кырмыз ши гура та есте дрэгуцэ; образул тэу есте ка о жумэтате де родие, суб марама та.
4Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, где висе хиљадама штитови и свакојако оружје јуначко;
4Гытул тэу есте ка турнул луй Давид, зидит ка сэ фие о касэ де арме; о мие де скутурь атырнэ де ел, тоате скутурь де витежь.
5Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.
5Амындоуэ цыцеле тале сунт ка дой пуй де черб, ка ӂемений уней кэприоаре каре паск ынтре кринь.
6Док дан захлади и сенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом.
6Пынэ се рэкореште зиуа ши пынэ фуг умбреле, вой вени ла тине, мунте де мир, ши ла тине, дял де тэмые.
7Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби.
7Ешть фрумоасэ де тот, юбито, ши н-ай ничун кусур.
8Ходи са мном с Ливана, невесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лавовских, с гора рисовских.
8Вино ку мине дин Либан, мирясо, вино ку мине дин Либан! Привеште дин вырфул мунтелуй Амана, дин вырфул мунцилор Сенир ши Хермон, дин визуиниле леилор, дин мунций пардошилор!
9Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог.
9Мь-ай рэпит инима, соро мирясо, мь-ай рэпит инима нумай ку о привире, нумай ку унул дин лэнцишоареле де ла гытул тэу!
10Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.
10Че липичь ын дезмердэриле тале, соро мирясо! Дезмердэриле тале прецуеск май мулт декыт винул ши миресмеле тале сунт май плэкуте декыт тоате мирознеле!
11С усана твојих капље саће, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.
11Мьере пикурэ дин бузеле тале, мирясо, мьере ши лапте се афлэ суб лимба та ши миросул хайнелор тале есте ка миросул Либанулуй.
12Ти си као врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.
12Ешть о грэдинэ ынкисэ, соро мирясо, ун извор ынкис, о фынтынэ печетлуитэ.
13Биље је твоје воћњак од шипака с воћем красним, од кипра и нарда.
13Одраслеле тале сунт о грэдинэ де родий, ку челе май алесе роаде, мэлинь негри ши нард;
14Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.
14нард ши шофран, трестие мироситоаре ши скорцишоарэ, ку тот фелул де туфарь де тэмые, смирнэ ши алое, ку челе май алесе миресме.
15Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!
15О фынтынэ дин грэдинь, ун извор де апе вий че курӂе дин Либан.
16Устани севере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.
16Скоалэ-те, кривэцуле! Вино, вынтуле де мязэзи! Суфлаць песте грэдина мя, ка сэ пикуре миросуриле дин еа! – Сэ интре юбитул меу ын грэдина луй ши сэ мэнынче дин роаделе ей алесе! –
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.