Песма над песмама
Chapter 4

Песма над песмама

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Bíblia Portuguesa …
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Песма над песмама 4

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Bíblia Portuguesa Mundial (Brazilian Portuguese)
1Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;
1Eis que você é linda, meu amor. Eis que você é linda. Seus olhos são como pombas por trás do seu véu. Seu cabelo é como um rebanho de cabras, que descem do monte Gileade.
2Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
2Seus dentes são como um rebanho recém-tosquiado, que subiu da lavagem, onde cada uma delas tem gêmeos. Nenhuma delas perdeu sua cria.
3Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;
3Seus lábios são como um fio escarlate. Sua boca é adorável. Suas têmporas são como um pedaço de romã por trás do seu véu.
4Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, где висе хиљадама штитови и свакојако оружје јуначко;
4Seu pescoço é como a torre de Davi, construída para ser um arsenal, onde pendem mil escudos, todos os escudos dos valentes.
5Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.
5Seus dois seios são como dois filhotes, gêmeos de uma corça, que pastam entre os lírios.
6Док дан захлади и сенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом.
6Até que o dia esfrie e as sombras fujam, eu irei ao monte de mirra, à colina de incenso.
7Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби.
7Você é toda linda, meu amor. Não há mancha em você.
8Ходи са мном с Ливана, невесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лавовских, с гора рисовских.
8Venha comigo do Líbano, minha noiva, comigo do Líbano. Olhe do topo do Amana, do topo do Senir e do Hermom, das covas dos leões, dos montes dos leopardos.
9Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог.
9Você arrebatou o meu coração, minha irmã, minha noiva. Você arrebatou o meu coração com um só dos seus olhares, com uma só corrente do seu pescoço.
10Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.
10Como é lindo o seu amor, minha irmã, minha noiva! Como o seu amor é muito melhor do que o vinho, e a fragrância dos seus perfumes do que todas as especiarias!
11С усана твојих капље саће, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.
11Seus lábios, minha noiva, gotejam como o favo de mel. Mel e leite estão debaixo da sua língua. O cheiro das suas vestes é como o cheiro do Líbano.
12Ти си као врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.
12Minha irmã, minha noiva, é um jardim fechado; uma nascente fechada, uma fonte selada.
13Биље је твоје воћњак од шипака с воћем красним, од кипра и нарда.
13Seus renovos são um pomar de romãs, com frutos preciosos, hena com plantas de nardo,
14Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.
14nardo e açafrão, cálamo e canela, com toda espécie de árvores de incenso; mirra e aloés, com todas as melhores especiarias,
15Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!
15uma fonte de jardins, um poço de águas vivas, correntes que fluem do Líbano.
16Устани севере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.
16Desperte, vento norte, e venha, vento sul! Soprem no meu jardim, para que as suas especiarias fluam. Que o meu amado venha ao seu jardim, e prove os seus frutos preciosos.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.