Песма над песмама 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;
1Гарна ти, моя мила, о, яка ж ти гарна! очі, неначе в голубки, під кучерями в тебе; волоссє в тебе — нїби стадо кіз, що сходять із гори Галаадської;
2Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
2Зуби в тебе — мов отара острижених овець, що з купелї виходять, а в кожної близнята, і нема між ними неплідної.
3Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;
3Губи в тебе — пурпурова стрічка, а уста принадні; нїби половинки гранатового яблока — щоки твої під кучерями в тебе;
4Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, где висе хиљадама штитови и свакојако оружје јуначко;
4Шия твоя — се вежа Давидова, построєна про зброю: тисячі щитів висять на нїй — щити самих сильних;
5Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.
5Дві соски твої — мов близнятка в молодої серни, що між лилїями пасуться.
6Док дан захлади и сенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом.
6Покіль день холодом дише, тїнь не простяглася, вийду я на гору мирри, на узгірря кадила.
7Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби.
7Вся ти гарна, моя мила, нема в тобі скази!
8Ходи са мном с Ливана, невесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лавовских, с гора рисовских.
8Зійди ж, подруго, за мною з Ливану; йди зо мною з Ливану! сьпіши з верхівя Амани, з верхівя Сенира й Єрмону, від леговищ левів, із гір, де рисї!
9Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог.
9Зранила ти серце моє, сестрице-подруго! взяла єси серце моє поглядом єдиним, одним намистом на шиї твоїй!
10Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.
10Що за любі ласки в тебе, сестронько-подруго, ласки твої над вино солодші, а пахощі мастей твоїх над усї пахощі!
11С усана твојих капље саће, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.
11В тебе з уст, подруго, капле мед, як з крижки; мед і молоко в тебе з язика стїкає, а пахощі одеж твоїх — пахощі Ливану!
12Ти си као врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.
12Обгороджений сад — сестра моя люба, замкнений город, під печаттю криниця;
13Биље је твоје воћњак од шипака с воћем красним, од кипра и нарда.
13Росадники твої — се сад гранатових яблок, роскішного плоду, кипер вкупі з нардом;
14Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.
14З шафраном там нард, цинамон там із нардом; мирра там і алой з усїма пахощами;
15Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!
15Джерело саду — колодїзь води живої й потоки з Ливану.
16Устани севере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.
16Піднімись, північний вітре, прилети, полуденнику, повій на сад мій, нехай поллються пахощі його! —
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.