Марко 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!
1І, як виходив з церкви, каже Йому один з учеників Його: Учителю, дивись, яке каміннє і яка будівля.
2И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.
2А Ісус, озвавшись, рече йому: Чи бачиш сю велику будівлю? не зоставить ся тут камінь на каменї, щоб не зруйновано.
3И кад сеђаше на гори маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:
3А як сидїв на горі Оливній, навпроти церкви, питали Його на самотї Петр, та Яков, та Йоан, та Андрей:
4Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?
4Скажи нам, коли се буде, й яка ознака, коли має все те скінчитись?
5А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.
5Ісус же, озвавшись до них, почав глаголати: Остерегайтесь, щоб хто вас не звів.
6Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.
6Багато бо приходити муть в імя моє, говорячи, що се я, і многих зведуть.
7А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.
7Як же чути мете про войни та про слухи воєн, не трівожтесь: мусить бо стати ся; та ще не конець.
8Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.
8Устане бо нарід на нарід і царство на царство, й буде трус по місцях і буде голоднеча та буча: се почин горя.
9А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.
9Ви ж самі остерегайтесь: видавати муть бо вас у ради, й по школах будете биті, і перед воїводи та царі ставлені задля мене, на сьвідкуваннє їм.
10И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.
10І між усїма народами мусить перше проповідатись євангелия.
11А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.
11Як же вести муть вас, видаючи, не дбайте заздалегідь, що казати мете, анї надумуйтесь, а, що дасть ся вам тієї години, те й промовляйте: не ви бо промовляєте, а Дух сьвятий.
12И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.
12Видавати ме ж брат брата на смерть, і батько дитину; і вставати муть дїти на родителїв, та й убивати муть їх.
13И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.
13І ненавидїти муть вас усї задля імя мого; хто ж витерпить до останку, той спасеть ся.
14А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;
14Як же побачите гидоту спустїння, що сказав Даниїл пророк, стоячу, де не слїд (хто читає, нехай розуміє), тодї хто в Юдеї, нехай втїкає на гори;
15и који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;
15хто ж на криші, нехай не злазить у хату, анї ввіходить узяти що з хати своєї;
16и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
16і хто в полї, нехай не вертаєть ся назад узяти одежу свою.
17Али тешко труднима и дојиљама у те дане!
17Горе ж важким і годуючим під той час!
18Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.
18Молїть ся ж, щоб не довелось утїкати вам зимою.
19Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.
19Будуть бо днї тиї горе, якого не було від почину творення, як творив Бог, до сього часу, й не буде.
20И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.
20І коли б Господь не вкоротив днїв, то не спасло ся б жадне тїло; та задля вибраних, що вибрав їх, укоротить днї.
21Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.
21І, тодї коли хто вам скаже: Дивись, ось Христос, або: Дивись, он; не йміть віри.
22Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
22Постануть бо лжехристи і лжепророки, й давати муть ознаки та дива, щоб звести, коли можна, й вибраних.
23Али ви се чувајте: ето вам све казах напред.
23Ви ж гледїть: ось я наперед сказав вам усе.
24Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.
24Тільки ж у ті днї, після горя того, сонце померкне, й місяць не давати ме сьвітла свого,
25И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.
25і зорі з неба падати муть, і сили, що на небесах, захитають ся.
26И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом.
26І тодї побачять Сина чоловічого, грядущого на хмарах, з силою великою і славою.
27И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.
27І тодї пішле ангели свої, і позбирає вибраних своїх од чотирох вітрів, од кінця землї до кінця неба.
28А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.
28Від смоківницї ж возьміть собі приклад: Коли все віттє її мягке стане та пустить листє, знайте, що близько лїто.
29Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.
29Так і ви: як побачите, що се стало ся, знайте, що близько, під дверима.
30Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
30Істино глаголю вам: Що не перейде рід сей, доки все це станеть ся.
31Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
31Небо й земля перейдуть, слова ж мої не перейдуть.
32А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац.
32Про день же той і годину нїхто не знає, нї ангели, що на небі, нї Син, тільки Отець.
33Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.
33Гледїть, пильнуйте й молїть ся; не знаєте бо, коли пора.
34Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.
34Як чоловік, що відїжджає, зоставивши господу свою і давши слугам своїм власть, і кожному дїло його, а воротареві звелїв, щоб пильнував.
35Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру;
35Оце ж пильнуйте: (не знаєте бо, коли пан господи прийде, увечері, чи опівночі, чи в півнї, чи вранцї;)
36да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.
36щоб, прийшовши несподївано, не знайшов вас сплячих.
37А шта вам кажем, свима кажем: стражите.
37Що ж я вам глаголю, усїм глаголю: Пильнуйте.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.