Исаија 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом.
1Близько час його, й не загаяться днї його; бо Господь на Якова знов гляне ласкаво, знов приверне любов свою до Ізраїля; й оселить їх на землї їх рідній; прилучаться до них чужоземцї, й пристануть до Яковового дому.
2Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.
2І візьмуть їх народи й приведуть на їх місце, а Ізраїль присвоїть їх собі на землї Господнїй за рабів і рабинь, і поневолить тих, що його в неволю були забрали, й буде він утискати тих, що його тиснули.
3И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао,
3І станесь тодї: як Господь тебе визволить від смутку твого й від страху й тяжкої неволї, що на тобі тяготїла,
4тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка?
4То висьпіваєш у піснї побіду над царем Вавилонським і промовиш: Ось, не стало мучителя — скінчився грабіж!
5Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,
5Поломав Господь палицю в безбожних, скипетр у тиранів,
6Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице.
6Що побивав люто народи ударами безʼупинними, панував над племенами в гнїві, докучав без міри,
7Сва земља почива и мирна је; певају гласно.
7Всї краї тепер оддихають в спокою, з радощів сьпівають;
8Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.
8Веселяться й кипариси та й кедри Ливанські: Від коли ти заснув, нас вже не рубають!
9Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.
9Глибінь пекольна зворушилась задля тебе, щоб стрічати тебе при ввіходї твоїм; всїх велетнїв побудила, всїх князїв землї; із престолів повставати всїм царям звелїла;
10Сви ће проговорити и рећи теби: И ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?
10А всї вони гуртом до тебе промовлять: Так і ти, як ми, зробився вбогим слабосилком?!
11Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.
11Гордощі твої й життє твоє шумне в пекло провалились; під тебе стеляться черви, й черви накривалом тобі!
12Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?
12Як же се ти впав із неба, досьвітная зоре? Ти розбився об землю, що топтав народи!
13А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;
13Ти ж говорив в серцї свойму: Взійду аж на небо, над Божими зорями престол мій поставлю, й засяду на горі між богами, на краю півночі;
14Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.
14Взійду на висоти хмарні, рівнею тому зроблюсь, що Всевишнїм зветься.
15А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.
15А тепер ти попав в пекло, — в глибінь преисподню.
16Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,
16Хто тепер тебе бачить, придивляєсь зблизька: Чи се ж той — мовляв — що хитав землею, та трусив царствами?
17Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?
17Що в пустиню обернув сьвіт, його міста побурив, полонянам не давав вертатись в домівку?
18Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.
18Всї царі в народів, всї спочивають, кожен в честї у своїй домівцї;
19А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.
19Ти ж покинутий за гробовищем, як пуста галузка, мов одежа вбитих, мечем посїчених, що їх вкидають у вапяні ями, — ти, мов те падло, що його топчуть,
20Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.
20Не будеш із ними в могилї; ти бо спустошив землю твою, вбивав народ твій: о, по віки не спогадаєсь рід лиходїїв!
21Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима.
21Готуйте різанину синам його за беззаконностї батька їх, щоб не піднялись і не заволодїли землею, та не сповнили сьвіт ворожнечею.
22Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.
22Так, встану на них — говорить Господь Саваот — і вигублю імя Вавилону до нащадку — й сина й внука, говорить Господь.
23И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.
23І вчиню його пробутком їжа та болотом, і вимету його мітлою, витираючою до чистого, говорить Господь Саваот.
24Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.
24Клянучись, говорить Господь сил: Як я задумав, так воно й буде; як я призначив, так і станеться,
25Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се.
25Щоб стерти Ассирийця в землї моїй й розтоптати його на горах моїх; а тодї спаде з них ярмо його, й здійметься тягар із плечей в їх.
26То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.
26Так призначено, так постановлено про всї (поганські) землї, а се рука, простягнута на всї ті народи;
27Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити?
27Бо се призначив Господь сил, і хто зможе те відмінити? рука його простягнута, — хто її відверне?
28Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:
28В роцї ж, коли вмер царь Ахаз, було ось таке пророче слово:
29Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.
29Не радуйся, земле Филистійська, що поломана палиця, побивавша тебе; бо з кореня змиїного вийде гаспид, а плодом із його буде лїтаючий дракон.
30И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.
30А тодї бідні стануть насичені, а злиденні безпечно будуть спочивати; твій же корінь уморю голодом, а й нащадок у тебе вигублю.
31Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим.
31Ридайте ж, ворота, вий голосно, місто! Розпадешся ти, земле Филистійська; ось бо — від півночі ковпіт димом надходить, а нема втомленого в їх полках.
32И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.
32І що ж тодї скажуть вістники народу? Ось те, — що Господь утвердив Сиона, що в йому знайдуть захист убогі з народу його.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.