Исаија 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.
1І було за царя Юдейського Ахаза Йоатаменка, сина Озіїного, виступав Резин, царь Сирийський, та Факей Ремалїєнко, царь Ізраїлський, проти Ерусалиму, щоб його звоювати, та не здолїли його здобути.
2И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра.
2Як же сповіщено Давидовому домові: ось Сирийцї розтаборились в землї Ефраїмовій, тодї затремтїло в його й в його люду серце, як тремтить гаєве дерево перед вітром.
3Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог.
3Господь же сказав до Ісаїї: Ійди на зустріч Ахазові, ти й син твій Шеар-Ясуб, на край водопроводу з верхнього ставу на Шаповаловому шляху,
4И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног.
4Та й промов до його: Бувай обачен і спокоєн; не лякайсь і нехай не заниває в тебе серце перед оттими двома недогарками-головнями, дарма, що так лютує Резин із Сирийцями та з Ремалїєнком.
5Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:
5Сирия бо, Ефраїм та Ремалїєнко задумали проти тебе ось яке лихо:
6Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог.
6Двиньмо проти Юди, та зворушмо його й звоюймо його, й настановимо над ним царем сина Табеїлового.
7Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити.
7Та Господь Бог ось як говорить: Нїчо з того не буде й воно так не станеться;
8Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.
8Бо Дамаск — голова Сириї, а Резин — голова в Дамаску, а через шістьдесять і пять год Ефраїм перестане бути народом;
9И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати.
9А Самария — голова Ефраїмова, а Ремалїєнко — голова Самариїна. Як ви не вірите, так і не остоїтесь.
10И још рече Господ Ахазу говорећи:
10І говорив далїй Господь Ахазові:
11Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.
11Проси знаку собі в Господа, Бога твого, глибоко зпід землї, або високо знад землї.
12А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.
12Ахаз же відказав: Не просити му й не буду Господа спокушувати.
13Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом?
13Тодї сказав (Ісаїя): Слухай же, доме Давидів: Мало з вас докучати людям, щоб іще й мойму Богові докоряти?
14Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.
14Оце ж дасть вам сам Господь знак: Ось невинна дївиця почне в утробі та й породить сина, й дадуть імя йому Еммануїл (Бог із нами).
15Масло и мед јешће, док не научи одбацити зло а изабрати добро.
15Молоком та медом буде він жити, аж буде вміти лихе відпихати, а добре вибірати.
16Јер пре него научи дете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њена.
16Але перш, нїж те хлопя навчиться лихе відпихати, а добре вибірати, буде та земля, що її лякаєшся, полишена обома своїми царями.
17Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твог дане, каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара асирског.
17Но й на тебе й на народ твій та на твою родину напустить Господь такі днї, яких не було з того часу, коли Ефраїм одпав од Юди, — напустить царя Ассирийського.
18И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској;
18І накличе тодї Господь овади з Ниливого рукава в Египтї та бжоли з землї Ассирийської, —
19и доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце.
19І налетять вони та й осядуться всї по байраках та по скеляних щілинах і скрізь по тернових кущах та деревах.
20Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко реке, царем асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.
20І пообголює тодї Господь бритвою, найнятою по тім боцї Евфрату, царем Ассирийським, голову й волоссє над ногами, ба й саму бороду.
21И тада ко сачува кравицу и две овце,
21І буде того часу: хто держати ме одну корову та дві вівцї,
22од мноштва млека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.
22Надоювати ме від них стільки молока, що їсти ме масло; маслом та медом харчити меться кожен, хто ще зостанеться в тій країнї.
23И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.
23І буде того часу таке: всюди, де росла тисяча виноградних лоз на тисячу срібних, поросте там тернина та глоги колючі.
24Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.
24Хиба з стрілами та луками ходити муть туди, бо вся земля заросте самими тернами та бодяками.
25А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.
25І нї на одно узгіррє, що їх сапами сапали, не зважишся пійти, боючись тернини й бодяків колючих; виганяти муть туди хиба воли, та дріб буде їх топтати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.