Исаија 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.
1Переднїйший час впокорив землю Забулонову й землю Нефталїєву; та пізнїйший звеличить приморську дорогу, за-Йорданську сторону, Галилею поганську.
2Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.
2Люд, що в темряві блукає, зʼуздрить сьвітло велике; живучим в країнї тїнї смертної, сьвітло засияє.
3Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.
3Ти розмножиш народ, даси йому радощі великі; звеселиться він перед тобою, як веселяться, коли обжинки справляють, як радуються, коли здобич дїлять.
4Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.
4Бо ярмо, що його давило, й палицю, що його побивала, й тростину у гнобителя його — ти поторощиш, як за Мидияма.
5Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу.
5Бо вся обув жовнїра й одежа, в війнї кровю злита, пійде на спаленнє, на жир огневі.
6Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.
6Бо хлопятко народилось нам — син даний нам; власть на раменах його, а дадуть імя йому: Дивний, Порадник, Бог кріпкий, Отець будучого віку, Князь мира.
7Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.
7Царству його й миру його не буде гряниць; на Давидовім престолї й царстві він сяде, щоб утвердити й укріпити його судом справедливим від тепер по віки. Ревнива любов Господа Саваота се вчинить.
8Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу.
8Слово посилає Господь до Якова, й спевняєсь воно на Ізраїлї,
9И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:
9Щоб узнав (свою нерозвагу) ввесь народ — Ефраїм і осадники Самариї, що так згорда й надуто мовляють:
10Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима.
10Опала цегла, — побудуємо з тесаного каменя, вирубано сикомору, — заступимо її кедриною.
11Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,
11І підніме Господь проти його ворогів Резинових, і узброіть неприятелїв його:
12Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
12Сирийцїв од сходу, Филистіїв з заходу, й будуть вони Ізраїля повним ротом жерти. Та й ще гнїв його не одвернесь, і рука його все ще простягнута.
13Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.
13Та народ таки не обертаєсь до караючого його, й до Господа Саваота не прибігає.
14Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.
14І відсїче Господь у Ізраїля голову й хвоста, зітне пальму й тростину одного дня:
15Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.
15Старець і знатний се — голова; а пророк, що вчить неправди, се — хвіст.
16Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.
16Провідники сього народу поведуть його блудом, а ті, що даються їм вести — погибнуть.
17Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
17Тим не мати ме Господь утїхи й з хлопцїв у його, та й сиріт і вдовиць його не помилує; бо вони всї зледащіли, всї вони нещирі, та й всї уста безбожностї повні. Та й ще гнїв його не одвернесь і рука його все ще простягнута.
18Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.
18Бо беззаконність огнем загорілась; пожерає тернину й бодяки колючі, та палає в гущавинах лїса, що аж стовпами дим піднімаєсь.
19Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог.
19Лютість Господа Саваота спалить землю, і народ станеться жиром огня; чоловік не пощадить і брата свого.
20И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,
20Різати муть управо, та й будуть голодні; будуть їсти на лїво, та й не будуть ситі; кожен їсти ме тїло, руки в себе:
21Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
21Манассій — Ефраїма, Ефраїм же Манассію, а оба разом — Юду.
no verse 22 in this text
22Та й тодї ще гнїв його не одвернесь, і рука його все ще простягнута.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.