Исаија 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
1Того часу занедужав Езекія на смерть. І прийшов до його пророк Ісаїя Амосенко й рече до його: Так говорить Господь: Упорядкуй дом твій, бо вмреш, не одужаєш.
2А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
2І повернувся Езекія лицем до стїни, й молився Господеві сими словами:
3и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
3Ой Господи! спогадай же, що я щиро й неподїленим серцем ходив перед лицем твоїм і чинив те, що тобі до вподоби. Та й заплакав Езекія в голос.
4Тада дође реч Господња Исаији говорећи:
4І прийшло слово Господнє до Ісаїї таке:
5Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.
5Ійди й промов до Езекії: Так говорить Господь, Бог предка твого Давида: Почув я молитву твою, побачив сльози твої і ось я придам тобі віку ще пятнайцять років;
6И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
6Ще ж визволю тебе й сей город із потали в царя Ассирийського, й берегти му сей город від нападу.
7И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.
7І ось що буде тобі знаком од Господа, що справдить Господь слово, яке виповів:
8Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.
8От я заверну на десять ступнїв назад тїнь сонячну, що пройшла вже на сонцевказові Ахазовому. І вернулося сонце на десять ступнїв, що пройшло по сонцевказу.
9Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
9Молитва Езекіїна, царя Юдейського, як він нездужав, та й знов одужав од своєї недуги:
10Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.
10Я сказав був собі: в серединї лїт моїх маю оце відійти до воріт преисподньої; однято менї останок віку мого.
11Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.
11І говорив я: Не побачу вже Господа Бога (в дому його) між людьми живими; не побачу й людини зміж тих, що живуть на сїм сьвітї;
12Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
12Домівка моя розбираєсь із місця та й забіраєсь од мене, як будка пастуша; перетяте, мов (нитка) у ткача, життє моє. Так, він відотне мене од основи; день і ніч ждав я, що ти пошлеш уже конець життю мойму.
13Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13Я ждав до ранку; він бо, як лев, покрушив костї мої; день і ніч думав я, що тут-тут нашлеш конець менї.
14Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.
14Наче журавель, як пискля у ластівки, пищав я, тужив як голуб, сумно глядїли в небо очі мої: Господи, я придавлений, рятуй мене!
15Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.
15Що ж казати менї, коли він так сказав і вчинив? Тихо буду переходити (в гадках) кожний рік жизнї моєї, споминати горе серця мого.
16Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.
16Господи! так усї жиють, — сим кріпиться й жиє дух мій; та ти оздоровиш мене, — подаруєш життє менї.
17Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.
17Та ось — гіркість моя вийшла менї на добро; ти бо вирвав душу мою від ями погибельної, кинув позад себе гріхи мої.
18Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
18Бо не безодня славить тебе, не смерть вихваляє тебе, не ті, що лягли в могилї, вповають на твою правду.
19Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.
19Живий, — тілько живий прославляє тебе, як я оце тепер; за те ж буде отець переказувати дїтям вірність твою.
20Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.
20Господь — моя поміч; тим то ми будемо по всї днї життя нашого при голосї струн висьпівувати піснї в домі Господньому.
21А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.
21І звелїв Ісаїя принести смокви та обложити болячку, а він одужає.
22И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?
22І питав Езекія: Який знак, що я ходити му в дом Господнїй?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.