Исаија 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
1In those days Ezechias was sick even to death, and Isaias the son of Amos the prophet came unto him, and said to him: Thus saith the Lord: Take order with thy house, for thou shalt die, and not live.
2А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
2And Ezechias turned his face toward the wall, and prayed to the Lord,
3и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
3And said: I beseech thee, O Lord, remember how I have walked before thee in truth, and with a perfect heart, and have done that which is good in thy sight. And Ezechias wept with great weeping.
4Тада дође реч Господња Исаији говорећи:
4And the word of the Lord came to Isaias, saying:
5Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.
5Go and say to Ezechias: Thus saith the Lord the God of David thy father: I have heard thy prayer, and I have seen thy tears: behold I will add to thy days fifteen years:
6И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
6And I will deliver thee and this city out of the hand of the king of the Assyrians, and I will protect it.
7И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.
7And this shall be a sign to thee from the Lord, that the Lord will do this word which he hath spoken:
8Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.
8Behold I will bring again the shadow of the lines, by which it is now gone down in the sun dial of Achaz with the sun, ten lines backward. And the sun returned ten lines by the degrees by which it was gone down.
9Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
9The writing of Ezechias king of Juda, when he had been sick, and was recovered of his sickness.
10Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.
10I said: In the midst of my days I shall go to the gates of hell: I sought for the residue of my years.
11Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.
11I said: I shall not see the Lord God in the land of the living. I shall behold man no more, nor the inhabitant of rest.
12Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
12My generation is at an end, and it is rolled away from me, as a shepherd’s tent. My life is cut off, as by a weaver: whilst I was yet but beginning, he out me off: from morning even to night thou wilt make an end of me.
13Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13I hoped till morning, as a lion so hath he broken all my bones: from morning even to night thou wilt make an end of me.
14Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.
14I will cry like a young swallow, I will meditate like a dove: my eyes are weakened looking upward: Lord, I suffer violence, answer thou for me.
15Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.
15What shall I say, or what shall he answer for me, whereas he himself hath done it? I will recount to thee all my years in the bitterness of my soul.
16Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.
16O Lord, if man’s life be such, and the life of my spirit be in such things as these, thou shalt correct me, and make me to live.
17Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.
17Behold in peace is my bitterness most bitter: but thou best delivered my soul that it should not perish, thou hast cast all my sins behind thy back.
18Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
18For hell shall not confess to thee, neither shall death praise thee: nor shall they that go down into the pit, look for thy truth.
19Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.
19The living, the living, he shall give praise to thee, as I do this day: the father shall make thy truth known to the children.
20Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.
20O Lord, save me, and we will sing our psalms all the days of our life in the house of the Lord.
21А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.
21Now Isaias had ordered that they should take a lump of figs, and lay it as it plaster upon the wound, and that he should be healed.
22И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?
22And Ezechias bed said: What shall be the sign that I shall go up to the house of the Lord?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.