Исаија 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
1Woe to thee that spoilest, shalt not thou thyself also be spoiled? and thou that despisest, shalt not thyself also be despised? when thou shalt have made an end of spoiling, thou shalt be spoiled: when being wearied thou shalt cease to despise, thou shalt be despised.
2Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
2O Lord, have mercy on us: for we have waited for thee: be thou our arm in the morning, and our salvation in the time of trouble.
3Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
3At the voice of the angel the people fled, and at the lifting up thyself the nations are scattered.
4И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
4And your spoils shall be gathered together as the locusts are gathered, as when the ditches are full of them.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
5The Lord is magnified, for he hath dwelt on high: he hath filled Sion with judgment and justice.
6И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
6And there shall be faith in thy times: riches of salvation, wisdom and knowledge: the fear of the Lord is his treasure.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
7Behold they that see shall cry without, the angels of peace shall weep bitterly.
8Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
8The ways are made desolate, no one passeth by the road, the covenant is made void, he hath rejected the cities, he hath not regarded the men.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
9The land hath mourned, and languished: Libanus is confounded and become foul, and Saron is become as a desert: and Basan and Carmel are shaken.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
10Now will I rise up, saith the Lord: now will I be exalted, now will I lift up myself.
11Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
11You shall conceive heat, you shall bring forth stubble: your breath as fire shall devour you.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
12And the people shall be as ashes after a fire, as a bundle of thorns they shall be burnt with fire.
13Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
13Hear, you that are far off, what I have done, and you that are near know my strength.
14Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
14The sinners in Sion are afraid, trembling hath seized upon the hypocrites. Which of you can dwell with devouring fire? which of you shall dwell with everlasting burnings?
15Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
15He that walketh in justices, and speaketh truth, that casteth away avarice by oppression, and shaketh his hands from all bribes, that stoppeth his ears lest he hear blood, and shutteth his eyes that he may see no evil.
16Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
16He shall dwell on high, the fortifications of rocks shall be his highness: bread is given him, his waters are sure.
17Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
17His eyes shall see the king in his beauty, they shall see the land far off.
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
18Thy heart shall meditate fear: where is the learned? where is he that pondereth the words of the law? where is the teacher of little ones?
19Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
19The shameless people thou shalt not see, the people of profound speech: so that thou canst not understand the eloquence of his tongue, in whom there is no wisdom.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
20Look upon Sion the city of our solemnity: thy eyes shall see Jerusalem, a rich habitation, a tabernacle that cannot be removed: neither shall the nails thereof be taken away for ever, neither shall any of the cords thereof be broken:
21Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
21Because only there our Lord is magnificent: it place of rivers, very broad and spacious streams: no ship with oars shall pass by it, neither shall the great galley pass through it.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
22For the Lord is our judge, the Lord is our lawgiver, the Lord is our king: he will save us.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
23Thy tacklings are loosed, and they shall be of no strength: thy mast shall be in such condition, that thou shalt not be able to spread the flag. Then shall the spoils of much prey be divided: the lame shall take the spoil.
24И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
24Neither shall he that is near, say: I am feeble. The people that dwell therein, shall have their iniquity taken away from them.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.