Исаија 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
1Woe to thee that spoilest, and thou wast not spoiled; and dealest treacherously, and they dealt not treacherously with thee! When thou hast ceased to spoil, thou shalt be spoiled; and when thou art weary with dealing treacherously, they shall deal treacherously with thee.
2Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
2O LORD, be gracious unto us; we have waited for Thee; be Thou their arm every morning, our salvation also in the time of trouble.
3Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
3At the noise of the tumult the peoples are fled; at the lifting up of Thyself the nations are scattered.
4И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
4And your spoil is gathered as the caterpillar gathereth; as locusts leap do they leap upon it.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
5The LORD is exalted, for He dwelleth on high; He hath filled Zion with justice and righteousness.
6И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
6And the stability of thy times shall be a hoard of salvation — wisdom and knowledge, and the fear of the LORD which is His treasure.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
7Behold, their valiant ones cry without; the ambassadors of peace weep bitterly.
8Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
8The highways lie waste, the wayfaring man ceaseth; he hath broken the covenant, he hath despised the cities, he regardeth not man.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
9The land mourneth and languisheth; Lebanon is ashamed, it withereth; Sharon is like a wilderness; and Bashan and Carmel are clean bare.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
10Now will I arise, saith the LORD; now will I be exalted; now will I lift Myself up.
11Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
11Ye conceive chaff, ye shall bring forth stubble; your breath is a fire that shall devour you.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
12And the peoples shall be as the burnings of lime; as thorns cut down, that are burned in the fire.
13Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
13Hear, ye that are far off, what I have done; and, ye that are near, acknowledge My might.
14Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
14The sinners in Zion are afraid; trembling hath seized the ungodly: 'Who among us shall dwell with the devouring fire? Who among us shall dwell with everlasting burnings?'
15Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
15He that walketh righteously, and speaketh uprightly; he that despiseth the gain of oppressions, that shaketh his hands from holding of bribes, that stoppeth his ears from hearing of blood, and shutteth his eyes from looking upon evil;
16Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
16He shall dwell on high; his place of defence shall be the munitions of rocks; his bread shall be given, his waters shall be sure.
17Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
17Thine eyes shall see the king in his beauty; they shall behold a land stretching afar.
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
18Thy heart shall muse on the terror: 'Where is he that counted, where is he that weighed? Where is he that counted the towers?'
19Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
19Thou shalt not see the fierce people; a people of a deep speech that thou canst not perceive, of a stammering tongue that thou canst not understand.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
20Look upon Zion, the city of our solemn gatherings; thine eyes shall see Jerusalem a peaceful habitation, a tent that shall not be removed, the stakes whereof shall never be plucked up, neither shall any of the cords thereof be broken.
21Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
21But there the LORD will be with us in majesty, in a place of broad rivers and streams; wherein shall go no galley with oars, neither shall gallant ship pass thereby.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
22For the LORD is our Judge, the LORD is our Lawgiver, the LORD is our King; He will save us.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
23Thy tacklings are loosed; they do not hold the stand of their mast, they do not spread the sail; then is the prey of a great spoil divided; the lame take the prey.
24И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
24And the inhabitant shall not say: 'I am sick'; the people that dwell therein shall be forgiven their iniquity.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.