Исаија 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
1Woe to you who destroy, but you weren’t destroyed, and who betray, but nobody betrayed you! When you have finished destroying, you will be destroyed; and when you have finished betrayal, you will be betrayed.
2Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
2LORD, be gracious to us. We have waited for you. Be our strength every morning, our salvation also in the time of trouble.
3Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
3At the noise of the thunder, the peoples have fled. When you lift yourself up, the nations are scattered.
4И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
4Your plunder will be gathered as the caterpillar gathers. Men will leap on it as locusts leap.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
5The LORD is exalted, for he dwells on high. He has filled Zion with justice and righteousness.
6И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
6There will be stability in your times, abundance of salvation, wisdom, and knowledge. The fear of the LORD is your treasure.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
7Behold, their valiant ones cry outside; the ambassadors of peace weep bitterly.
8Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
8The highways are desolate. The traveling man ceases. The covenant is broken. He has despised the cities. He doesn’t respect man.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
9The land mourns and languishes. Lebanon is confounded and withers away. Sharon is like a desert, and Bashan and Carmel are stripped bare.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
10“Now I will arise,” says the LORD. “Now I will lift myself up. Now I will be exalted.
11Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
11You will conceive chaff. You will give birth to stubble. Your breath is a fire that will devour you.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
12The peoples will be like the burning of lime, like thorns that are cut down and burned in the fire.
13Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
13Hear, you who are far off, what I have done; and, you who are near, acknowledge my might.”
14Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
14The sinners in Zion are afraid. Trembling has seized the godless ones. Who among us can live with the devouring fire? Who among us can live with everlasting burning?
15Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
15He who walks righteously and speaks blamelessly, he who despises the gain of oppressions, who gestures with his hands, refusing to take a bribe, who stops his ears from hearing of bloodshed, and shuts his eyes from looking at evil—
16Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
16he will dwell on high. His place of defense will be the fortress of rocks. His bread will be supplied. His waters will be sure.
17Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
17Your eyes will see the king in his beauty. They will see a distant land.
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
18Your heart will meditate on the terror. Where is he who counted? Where is he who weighed? Where is he who counted the towers?
19Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
19You will no longer see the fierce people, a people of a deep speech that you can’t comprehend, with a strange language that you can’t understand.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
20Look at Zion, the city of our appointed festivals. Your eyes will see Jerusalem, a quiet habitation, a tent that won’t be removed. Its stakes will never be plucked up, nor will any of its cords be broken.
21Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
21But there the LORD will be with us in majesty, a place of wide rivers and streams, in which no galley with oars will go, neither will any gallant ship pass by there.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
22For the LORD is our judge. The LORD is our lawgiver. The LORD is our king. He will save us.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
23Your rigging is untied. They couldn’t strengthen the foot of their mast. They couldn’t spread the sail. Then the prey of a great plunder was divided. The lame took the prey.
24И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
24The inhabitant won’t say, “I am sick.” The people who dwell therein will be forgiven their iniquity.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.