Исаија 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
1Woe to you, O destroyer never destroyed, O traitor never betrayed! When you have finished destroying, you will be destroyed. When you have finished betraying, you will be betrayed.
2Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
2O LORD, be gracious to us! We wait for You. Be our strength every morning and our salvation in time of trouble.
3Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
3The peoples flee the thunder of Your voice; the nations scatter when You rise.
4И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
4Your spoil, O nations, is gathered as by locusts; like a swarm of locusts men sweep over it.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
5The LORD is exalted, for He dwells on high; He has filled Zion with justice and righteousness.
6И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
6He will be the sure foundation for your times, a storehouse of salvation, wisdom, and knowledge. The fear of the LORD is Zion’s treasure.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
7Behold, their valiant ones cry aloud in the streets; the envoys of peace weep bitterly.
8Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
8The highways are deserted; travel has ceased. The treaty has been broken, the witnesses are despised, and human life is disregarded.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
9The land mourns and languishes; Lebanon is ashamed and decayed. Sharon is like a desert; Bashan and Carmel shake off their leaves.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
10“Now I will arise,” says the LORD. “Now I will lift Myself up. Now I will be exalted.
11Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
11You conceive chaff; you give birth to stubble. Your breath is a fire that will consume you.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
12The peoples will be burned to ashes, like thorns cut down and set ablaze.
13Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
13You who are far off, hear what I have done; you who are near, acknowledge My might.”
14Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
14The sinners in Zion are afraid; trembling grips the ungodly: “Who of us can dwell with a consuming fire? Who of us can dwell with everlasting flames?”
15Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
15He who walks righteously and speaks with sincerity, who refuses gain from extortion, whose hand never takes a bribe, who stops his ears against murderous plots and shuts his eyes tightly against evil—
16Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
16he will dwell on the heights; the mountain fortress will be his refuge; his food will be provided and his water assured.
17Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
17Your eyes will see the King in His beauty and behold a land that stretches afar.
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
18Your mind will ponder the former terror: “Where is he who tallies? Where is he who weighs? Where is he who counts the towers?”
19Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
19You will no longer see the insolent, a people whose speech is unintelligible, who stammer in a language you cannot understand.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
20Look upon Zion, the city of our appointed feasts. Your eyes will see Jerusalem, a peaceful pasture, a tent that does not wander; its tent pegs will not be pulled up, nor will any of its cords be broken.
21Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
21But there the Majestic One, our LORD, will be for us a place of rivers and wide canals, where no galley with oars will row, and no majestic vessel will pass.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
22For the LORD is our Judge, the LORD is our lawgiver, the LORD is our King. It is He who will save us.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
23Your ropes are slack; they cannot secure the mast or spread the sail. Then an abundance of spoils will be divided, and even the lame will carry off plunder.
24И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
24And no resident of Zion will say, “I am sick.” The people who dwell there will be forgiven of iniquity.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.