Исаија 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
1[Væ qui prædaris ! nonne et ipse prædaberis? et qui spernis, nonne et ipse sperneris? Cum consummaveris deprædationem, deprædaberis; cum fatigatus desieris contemnere, contemneris.
2Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
2Domine, miserere nostri, te enim exspectavimus; esto brachium nostrum in mane, et salus nostra in tempore tribulationis.
3Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
3A voce angeli fugerunt populi, et ab exaltatione tua dispersæ sunt gentes.
4И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
4Et congregabuntur spolia vestra sicut colligitur bruchus, velut cum fossæ plenæ fuerint de eo.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
5Magnificatus est Dominus, quoniam habitavit in excelso; implevit Sion judicio et justitia.
6И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
6Et erit fides in temporibus tuis: divitiæ salutis sapientia et scientia; timor Domini ipse est thesaurus ejus.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
7Ecce videntes clamabunt foris; angeli pacis amare flebunt.
8Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
8Dissipatæ sunt viæ, cessavit transiens per semitam: irritum factum est pactum, projecit civitates, non reputavit homines.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
9Luxit et elanguit terra; confusus est Libanus, et obsorduit: et factus est Saron sicut desertum, et concussa est Basan, et Carmelus.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
10Nunc consurgam, dicit Dominus; nunc exaltabor, nunc sublevabor.
11Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
11Concipietis ardorem, parietis stipulam; spiritus vester ut ignis vorabit vos.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
12Et erunt populi quasi de incendio cinis; spinæ congregatæ igni comburentur.
13Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
13Audite, qui longe estis, quæ fecerim; et cognoscite, vicini, fortitudinem meam.
14Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
14Conterriti sunt in Sion peccatores; possedit tremor hypocritas. Quis poterit habitare de vobis cum igne devorante? quis habitabit ex vobis cum ardoribus sempiternis?
15Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
15Qui ambulat in justitiis et loquitur veritatem, qui projicit avaritiam ex calumnia, et excutit manus suas ab omni munere, qui obturat aures suas ne audiat sanguinem, et claudit oculos suos ne videat malum.
16Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
16Iste in excelsis habitabit; munimenta saxorum sublimitas ejus: panis ei datus est, aquæ ejus fideles sunt.
17Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
17Regem in decore suo videbunt oculi ejus, cernent terram de longe.
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
18Cor tuum meditabitur timorem: ubi est litteratus? ubi legis verba ponderans? ubi doctor parvulorum?
19Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
19Populum impudentem non videbis, populum alti sermonis, ita ut non possis intelligere disertitudinem linguæ ejus, in quo nulla est sapientia.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
20Respice, Sion, civitatem solemnitatis nostræ: oculi tui videbunt Jerusalem, habitationem opulentam, tabernaculum quod nequaquam transferri poterit; nec auferentur clavi ejus in sempiternum, et omnes funiculi ejus non rumpentur:
21Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
21quia solummodo ibi magnificus est Dominus noster: locus fluviorum rivi latissimi et patentes: non transibit per eum navis remigum, neque trieris magna transgredietur eum.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
22Dominus enim judex noster, Dominus legifer noster, Dominus rex noster, ipse salvabit nos.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
23Laxati sunt funiculi tui, et non prævalebunt; sic erit malus tuus ut dilatare signum non queas. Tunc dividentur spolia prædarum multarum; claudi diripient rapinam.
24И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
24Nec dicet vicinus: Elangui; populus qui habitat in ea, auferetur ab eo iniquitas.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.