Исаија 43
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
1But now the LORD who created you, Jacob, and he who formed you, Israel, says: “Don’t be afraid, for I have redeemed you. I have called you by your name. You are mine.
2Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
2When you pass through the waters, I will be with you, and through the rivers, they will not overflow you. When you walk through the fire, you will not be burned, and flame will not scorch you.
3Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
3For I am the LORD your God, the Holy One of Israel, your Savior. I have given Egypt as your ransom, Ethiopia and Seba in your place.
4Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
4Since you have been precious and honored in my sight, and I have loved you, therefore I will give people in your place, and nations instead of your life.
5Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
5Don’t be afraid, for I am with you. I will bring your offspring from the east, and gather you from the west.
6Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
6I will tell the north, ‘Give them up!’ and tell the south, ‘Don’t hold them back! Bring my sons from far away, and my daughters from the ends of the earth—
7Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
7everyone who is called by my name, and whom I have created for my glory, whom I have formed, yes, whom I have made.’”
8Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
8Bring out the blind people who have eyes, and the deaf who have ears.
9Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
9Let all the nations be gathered together, and let the peoples be assembled. Who among them can declare this, and show us former things? Let them bring their witnesses, that they may be justified, or let them hear, and say, “That is true.”
10Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
10“You are my witnesses,” says the LORD, “With my servant whom I have chosen; that you may know and believe me, and understand that I am he. Before me there was no God formed, neither will there be after me.
11Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
11I myself am the LORD. Besides me, there is no savior.
12Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
12I have declared, I have saved, and I have shown, and there was no strange god among you. Therefore you are my witnesses”, says the LORD, “and I am God.
13Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
13Yes, since the day was, I am he. There is no one who can deliver out of my hand. I will work, and who can hinder it?”
14Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
14The LORD, your Redeemer, the Holy One of Israel says: “For your sake, I have sent to Babylon, and I will bring all of them down as fugitives, even the Chaldeans, in the ships of their rejoicing.
15Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
15I am the LORD, your Holy One, the Creator of Israel, your King.”
16Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
16The LORD, who makes a way in the sea, and a path in the mighty waters,
17Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
17who brings out the chariot and horse, the army and the mighty man (they lie down together, they shall not rise; they are extinct, they are quenched like a wick) says:
18Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
18“Don’t remember the former things, and don’t consider the things of old.
19Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
19Behold, I will do a new thing. It springs out now. Don’t you know it? I will even make a way in the wilderness, and rivers in the desert.
20Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
20The animals of the field, the jackals and the ostriches, shall honor me, because I give water in the wilderness and rivers in the desert, to give drink to my people, my chosen,
21Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
21the people which I formed for myself, that they might declare my praise.
22А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
22Yet you have not called on me, Jacob; but you have been weary of me, Israel.
23Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
23You have not brought me any of your sheep for burnt offerings, neither have you honored me with your sacrifices. I have not burdened you with offerings, nor wearied you with frankincense.
24Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
24You have bought me no sweet cane with money, nor have you filled me with the fat of your sacrifices, but you have burdened me with your sins. You have wearied me with your iniquities.
25Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
25I, even I, am he who blots out your transgressions for my own sake; and I will not remember your sins.
26Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
26Put me in remembrance. Let us plead together. Declare your case, that you may be justified.
27Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
27Your first father sinned, and your teachers have transgressed against me.
28Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
28Therefore I will profane the princes of the sanctuary; and I will make Jacob a curse, and Israel an insult.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.