Исаија 43
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
1Акум, аша ворбеште Домнул, каре те-а фэкут, Иакове, ши Чел че те-а ынтокмит, Исраеле: „Ну те теме де нимик, кэч Еу те избэвеск, те кем пе нуме: ешть ал Меу.
2Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
2Дакэ вей трече прин апе, Еу вой фи ку тине ши рыуриле ну те вор ынека; дакэ вей мерӂе прин фок, ну те ва арде ши флакэра ну те ва апринде.
3Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
3Кэч Еу сунт Домнул Думнезеул тэу, Сфынтул луй Исраел, Мынтуиторул тэу! Еу дау Еӂиптул ка прец пентру рэскумпэраря та, Етиопия ши Саба ын локул тэу.
4Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
4Де ачея, пентру кэ ай прец ын окий Мей, пентру кэ ешть прецуит ши те юбеск, дау оамень пентру тине ши попоаре пентру вяца та.
5Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
5Ну те теме де нимик, кэч Еу сунт ку тине, Еу вой адуче ынапой нямул тэу де ла рэсэрит ши те вой стрынӂе де ла апус.
6Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
6Вой зиче мязэнопций: ‘Дэ ынкоаче!’ ши мязэзилей: ‘Ну опри, чи аду-Мь фиий дин цэриле депэртате ши фийчеле де ла марӂиня пэмынтулуй:
7Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
7пе тоць чей че поартэ Нумеле Меу ши пе каре й-ам фэкут спре слава Мя, пе каре й-ам ынтокмит ши й-ам алкэтуит.’”
8Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
8Скоате афарэ попорул чел орб, каре тотушь аре окь, ши сурзий, каре тотушь ау урекь.
9Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
9Сэ се стрынгэ тоате нямуриле ши сэ се адуне попоареле! Чине динтре ей а вестит ачесте лукрурь? Каре динтре ей не-ау фэкут челе динтый пророчий? Сэ-шь адукэ марторий ши сэ-шь доведяскэ дрептатя, ка сэ аскулте оамений ши сэ зикэ: „Адевэрат!”
10Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
10„Вой сунтець марторий Мей”, зиче Домнул, „вой ши Робул Меу пе каре Л-ам алес, ка сэ штиць, ка сэ Мэ кредець ши сэ ынцелеӂець кэ Еу сунт: ынаинте де Мине н-а фост фэкут ничун Думнезеу ши дупэ Мине ну ва фи,
11Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
11Еу, Еу сунт Домнул, ши афарэ де Мине ну есте ничун Мынтуитор!
12Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
12Еу ам вестит, ам мынтуит, ам пророчит, ну сунт стрэин ынтре вой; вой Ымь сунтець марторь”, зиче Домнул, „кэ Еу сунт Думнезеу.
13Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
13Еу сунт де ла ынчепут ши нимень ну избэвеште дин мына Мя. Кынд лукрез Еу, чине се поате ымпотриви?”
14Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
14Аша ворбеште Домнул, Рэскумпэрэторул востру, Сфынтул луй Исраел: „Дин причина воастрэ тримит пе врэжмаш ымпотрива Бабилонулуй ши кобор пе тоць фугарий, кяр ши пе халдеень, пе корэбииле ку каре се фэляу.
15Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
15Еу сунт Домнул, Сфынтул востру, Фэкэторул луй Исраел, Ымпэратул востру.”
16Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
16Аша ворбеште Домнул, каре а кроит ун друм пе маре ши о кэраре пе апеле челе путерниче,
17Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
17каре а скос каре ши кай, о оштире ши рэзбойничь витежь, кулкаць деодатэ ымпреунэ, ка сэ ну се май скоале, нимичиць ши стиншь ка ун мук де лумынаре:
18Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
18„Ну вэ май гындиць ла че а фост май ынаинте ши ну вэ май уйтаць ла челе векь!
19Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
19Ятэ, вой фаче чева ноу ши-й гата сэ се ынтымпле. Сэ ну-л куноаштець вой оаре? Вой фаче ун друм прин пустиу ши рыурь ын локурь сечетоасе.
20Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
20Фяреле кымпулуй Мэ вор слэви, шакалий ши струций, пентру кэ вой да апе ын пустиу ши рыурь ын локурь сечетоасе, ка сэ адэп пе попорул Меу, пе попорул Меу чел алес,
21Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
21попорул пе каре Ми л-ам алкэтуит ка сэ вестяскэ лауделе Меле.
22А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
22Ши ту ну М-ай кемат, Иакове, кэч те-ай обосит де Мине, Исраеле!
23Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
23Ну Мь-ай адус оиле тале ка ардере-де-тот ши ну М-ай чинстит ку жертфеле тале. Ну те-ам кинуит ку дарурь де мынкаре, пе каре требуя сэ Ми ле адучь, ши ну те-ам обосит ку жертфе де тэмые.
24Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
24Ну Мь-ай кумпэрат трестие мироситоаре ку арӂинт ши ну М-ай сэтурат ку грэсимя жертфелор тале, дар ту М-ай кинуит ку пэкателе тале ши М-ай обосит ку нелеӂюириле тале.
25Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
25Еу, Еу ыць штерг фэрэделеӂиле, пентру Мине, ши ну-Мь вой май адуче аминте де пэкателе тале.
26Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
26Аду-Мь аминте, сэ не жудекэм ымпреунэ, ворбеште ту ынсуць, ка сэ-ць скоць дрептатя.
27Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
27Чел динтый татэ ал тэу а пэкэтуит ши ынвэцэторий тэй с-ау рэзврэтит ымпотрива Мя.
28Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
28Де ачея, ам сокотит ка ниште пынгэриць пе кэпетенииле Сфынтулуй Локаш, ам дат перзэрий пе Иаков ши батжокурий пе Исраел.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.