Исаија 59
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути.
1Ну, мына Домнулуй ну есте пря скуртэ ка сэ мынтуяскэ, нич урекя Луй пря таре ка сэ аудэ,
2Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.
2чи нелеӂюириле воастре пун ун зид де деспэрцире ынтре вой ши Думнезеул востру; пэкателе воастре вэ аскунд Фаца Луй ши-Л ымпедикэ сэ в-аскулте!
3Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.
3Кэч мыниле вэ сунт мынжите де сынӂе ши деӂетеле, де нелеӂюирь; бузеле воастре спун минчунь ши лимба воастрэ ворбеште нелеӂюирь.
4Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.
4Ничунуя ну-й плаче дрептатя, ничунул ну се жудекэ ку дрептате; ей се бизуе пе лукрурь дешарте ши спун неадевэрурь, зэмислеск рэул ши наск нелеӂюиря.
5Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја.
5Клоческ оуэ де басилиск ши цес пынзе де пэянжен. Чине мэнынкэ дин оуэле лор моаре ши, дакэ се спарӂе вреунул, есе о нэпыркэ.
6Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље.
6Пынзеле лор ну служеск ла фачеря хайнелор ши ну пот сэ се акопере ку лукраря лор, кэч лукрэриле лор сунт ниште лукрэрь нелеӂюите ши ын мыниле лор сунт фапте де силничие.
7Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап.
7Пичоареле лор аляргэ спре рэу ши се грэбеск сэ версе сынӂе невиноват; гындуриле лор сунт гындурь нелеӂюите, прэпэдул ши нимичиря сунт пе друмул лор.
8Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.
8Ей ну куноск каля пэчий ши ын кэиле лор ну есте дрептате; апукэ пе кэрэрь сучите: орьчине умблэ пе еле ну куноаште пачя.
9Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видело, а оно, ето мрак; светлост, а оно ходимо по тами.
9Де ачея хотэрыря де избэвире есте департе де ной ши мынтуиря ну не ажунӂе. Аштептэм лумина, ши ятэ ынтунерикул; лучиря, ши умблэм ын негурэ!
10Пипамо као слепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.
10Быжбыим ка ниште орбь де-а лунгул унуй зид, быжбыим ка чей че н-ау окь, не потикним зиуа-н амяза маре ка ноаптя, ын мижлокул челор сэнэтошь сунтем ка ниште морць.
11Ричемо свиколики као медведи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.
11Мормэим ку тоций ка ниште уршь, не вэитэм ка ниште порумбей, аштептэм избэвиря, ши ну есте, аштептэм мынтуиря, ши еа есте департе де ной.
12Јер се преступи наши умножише пред Тобом и греси наши сведоче на нас; јер су преступи наши код нас и безакоња своја знамо,
12Кэч фэрэделеӂиле ноастре сунт мулте ынаинтя Та ши пэкателе ноастре мэртурисеск ымпотрива ноастрэ; фэрэделеӂиле ноастре сунт ку ной ши не куноаштем нелеӂюириле ноастре.
13Да неверу учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога свог, говорисмо о насиљу и одмету, да, састављасмо и износисмо из срца речи лажне.
13Ам фост виноваць ши некрединчошь фацэ де Домнул, ам пэрэсит пе Думнезеул ностру; ам ворбит ку апэсаре ши рэзврэтире, ам куӂетат ши ам ворбит кувинте минчиноасе,
14Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.
14ши астфел избэвиря с-а ынторс ындэрэт ши мынтуиря а стат деопарте, кэч адевэрул с-а потикнит ын пяца де обште ши неприхэниря ну поате сэ се апропие.
15И истине је нестало, и ко се уклања од зла, постаје плен. То виде Господ, и не би Му мило што нема суда.
15Адевэрул с-а фэкут невэзут, ши чел че се депэртязэ де рэу есте жефуит. Домнул веде, ку привиря мыниоасэ, кэ ну май есте ничо неприхэнире.
16И виде где нема човека, и зачуди се што нема посредника; зато учини Му спасење мишица Његова, и правда Његова подупре Га.
16Ел веде кэ ну есте ничун ом ши Се мирэ кэ нимень ну мижлочеште. Атунч брацул Луй Ый вине ын ажутор ши неприхэниря Луй Ыл сприжинэ.
17Јер се обуче у правду као у оклоп, и шлем спасења метну на главу; одену се осветом као оделом, и огрте се ревношћу као плаштем.
17Се ымбракэ ку неприхэниря ка ши ку о платошэ, Ышь пуне пе кап койфул мынтуирий, я рэзбунаря ка о хайнэ ши Се акоперэ ку ӂелозия ка ши ку о манта.
18По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.
18Ел ва рэсплэти фиекэруя дупэ фаптеле луй, ва да потривничилор Сэй мыния, ва ынтоарче ла фел врэжмашилор Сэй ши ва да остроавелор плата кувенитэ!
19И бојаће се имена Господњег са запада, и славе Његове с истока сунчаног; јер ће непријатељ навалити као река, а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.
19Атунч се вор теме де Нумеле Домнулуй чей де ла апус, ши де слава Луй, чей де ла рэсэритул соарелуй. Кынд ва нэвэли врэжмашул ка ун рыу, Духул Домнулуй ыл ва пуне пе фугэ.
20И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од греха, вели Господ.
20„Да, ва вени ун Рэскумпэрэтор пентру Сион, пентру чей ай луй Иаков каре се вор ынтоарче де ла пэкателе лор”, зиче Домнул.
21А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека.
21„Ши ятэ легэмынтул Меу ку ей”, зиче Домнул: „Духул Меу, каре Се одихнеште песте тине, ши кувинтеле Меле, пе каре ле-ам пус ын гура та, ну се вор май депэрта дин гура та, нич дин гура копиилор тэй, нич дин гура копиилор копиилор тэй, де акум ши пынэ-н вяк”, зиче Домнул.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.