Исаија 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечјим: Брз на плен, хитар на грабеж.
1Домнул мь-а зис: „Я о таблэ маре ши скрие пе еа аша, ка сэ се ынцелягэ: ‘Грэбеште-те де прэдязэ, арункэ-те асупра прэзий!’”
2И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијиног.
2Ам луат ку мине ниште марторь вредничь де крединцэ: пе преотул Урие ши пе Захария, фиул луй Берекия.
3Потом приступих к пророчици, и она затрудне и роди сина. А Господ ми рече: Надени му име: Брз на плен, хитар на грабеж.
3М-ам апропият де пророчицэ. Еа а зэмислит ши а нэскут ун фиу. Апой, Домнул мь-а зис: „Пуне-й нумеле Махер-Шалал-Хаш-Баз,
4Јер пре него дете научи викати: Оче мој и мајко моја, однеће се благо дамаштанско и плен самаријски пред царем асирским.
4кэч, ынаинте ка сэ штие копилул сэ спунэ: ‘татэ’ ши ‘мамэ’, се вор луа динаинтя ымпэратулуй Асирией богэцииле Дамаскулуй ши прада Самарией.”
5И још ми рече Господ говорећи:
5Домнул мь-а ворбит ярэшь ши мь-а зис:
6Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином,
6„Пентру кэ попорул ачеста а диспрецуит апеле дин Силое, каре кург лин, ши с-а букурат де Рецин ши де фиул луй Ремалия,
7зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих,
7ятэ, Домнул ва тримите ымпотрива лор апеле путерниче ши марь але рыулуй (Еуфрат), адикэ пе ымпэратул Асирией ку тоатэ путеря луй; претутиндень ел ва еши дин албия луй ши се ва вэрса песте малуриле луй;
8и навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!
8ва пэтрунде ын Иуда, ва да песте малурь, ва нэвэли ши ва ажунӂе пынэ ла гыт. Яр арипиле ынтинсе але оастей луй вор умпле ынтиндеря цэрий тале, Емануеле!”
9Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у далекој земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.
9„Скоатець стригэте де рэзбой кыт воиць, попоаре, кэч тот вець фи здробите; луаць аминте, тоць чей че локуиць департе! Прегэтици-вэ орькыт де луптэ, кэч тот вець фи здробиць. Прегэтици-вэ орькыт де луптэ, кэч тот вець фи здробиць.
10Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците реч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.
10Фачець ла планурь кыт воиць, кэч ну се ва алеӂе нимик де еле! Луаць хотэрырь кыт воиць, кэч вор фи фэрэ урмэрь! Кэч Думнезеу есте ку ной (Емануел).”
11Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи:
11Аша мь-а ворбит Домнул кынд м-а апукат мына Луй ши м-а ынштиинцат сэ ну умблу пе каля попорулуй ачестуя:
12Не говорите „Буна” кад год овај народ каже „Буна”, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.
12„Ну нумиць унелтире тот че нумеште попорул ачеста унелтире ши ну вэ темець де че се теме ел, нич ну вэ сперияць!
13Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан.
13Сфинциць ынсэ пе Домнул оштирилор. Де Ел сэ вэ темець ши сэ вэ ынфрикошаць.
14И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским.
14Ши атунч Ел ва фи ун локаш сфынт, дар ши о пятрэ де потикнире, о стынкэ де пэкэтуире пентру челе доуэ касе але луй Исраел, ун лац ши о курсэ пентру локуиторий Иерусалимулуй!
15И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.
15Мулць се вор потикни, вор кэдя ши се вор сфэрыма, вор да ын лац ши вор фи приншь.” –
16Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима.
16„Ынвелеште ачастэ мэртурие, печетлуеште ачастэ дескоперире ынтре ученичий Мей!”
17Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ.
17Еу нэдэждуеск ын Домнул, каре Ышь аскунде Фаца де каса луй Иаков. Ын Ел ымь пун ынкредеря.
18Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.
18Ятэ, еу ши копиий пе каре ми й-а дат Домнул сунтем ниште семне ши ниште минунь ын Исраел, дин партя Домнулуй оштирилор, каре локуеште пе мунтеле Сионулуй.
19И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих?
19Дакэ ви се зиче ынсэ: „Ынтребаць пе чей че кямэ морций ши пе чей че спун вииторул, каре шоптеск ши болборосеск!”, рэспундець: „Ну ва ынтреба оаре ун попор пе Думнезеул сэу? Ва ынтреба ел пе чей морць пентру чей вий?
20Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.
20Ла леӂе ши ла мэртурие!” Кэч, дакэ ну вор ворби аша, ну вор май рэсэри зориле пентру попорул ачеста.
21И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.
21Ел ва прибеӂи прин царэ апэсат ши флэмынд ши, кынд ый ва фи фоаме, се ва мыния ши ва хули пе Ымпэратул ши Думнезеул луй, апой, фие кэ ва ридика окий ын сус,
22А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.
22фие кэ се ва уйта спре пэмынт, ятэ, ну ва фи декыт неказ, негурэ, невое нягрэ ши се ва ведя изгонит ын ынтунерик безнэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.