Исаија 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.
1С-а ынтымплат, пе время луй Ахаз, фиул луй Иотам, фиул луй Озия, ымпэратул луй Иуда, кэ Рецин, ымпэратул Сирией, с-а суит ку Пеках, фиул луй Ремалия, ымпэратул луй Исраел, ымпотрива Иерусалимулуй, ка сэ-л батэ, дар н-а путут сэ-л батэ.
2И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра.
2Кынд ау венит ши ау спус касей луй Давид: „Сириений ау тэбэрыт ын Ефраим”, а тремурат инима луй Ахаз ши инима попорулуй сэу, кум се клатинэ копачий дин пэдуре кынд бате вынтул.
3Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог.
3Атунч Домнул а зис луй Исая: „Ешь ынаинтя луй Ахаз, ту ши фиул тэу Шеар-Иашуб, ла капэтул каналулуй де апэ ал язулуй де сус, пе друмул каре дуче ла огорул ынэлбиторулуй,
4И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног.
4ши спуне-й: ‘Я сяма ши фий лиништит; ну те теме де нимик ши сэ ну ци се ынмоае инима дин причина ачестор доуэ козь де тэчунь каре фумегэ: дин причина мынией луй Рецин ши а Сирией ши дин причина фиулуй луй Ремалия!
5Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:
5Ну те теме кэ Сирия гындеште рэу ымпотрива та ши кэ Ефраим ши фиул луй Ремалия зик:
6Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог.
6«Сэ не суим ымпотрива луй Иуда, сэ батем четатя, с-о спарӂем ши сэ пунем ымпэрат ын еа пе фиул луй Табеел!»
7Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити.
7Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Аша чева ну се ва ынтымпла ши ну ва авя лок.
8Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.
8Кэч Дамаскул ва фи капитала Сирией ши Рецин ва фи капитала Дамаскулуй. Ши песте шайзечь ши чинч де ань, Ефраим ва фи нимичит ши ну ва май фи ун попор.
9И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати.
9Самария ва фи капитала луй Ефраим, ши фиул луй Ремалия ва фи капул Самарией. Дакэ ну кредець, ну вець ста ын пичоаре.»’”
10И још рече Господ Ахазу говорећи:
10Домнул а ворбит дин ноу луй Ахаз ши й-а зис:
11Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.
11„Чере ун семн де ла Домнул Думнезеул тэу; чере-л фие ын локуриле де жос, фие ын локуриле де сус!”
12А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.
12Ахаз а рэспунс:. „Ну вряу сэ чер нимик, ка сэ ну испитеск пе Домнул.”
13Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом?
13Исая а зис атунч: „Аскултаць тотушь, каса луй Давид! Ну вэ ажунӂе оаре сэ обосиць рэбдаря оаменилор, де май обосиць ши пе а Думнезеулуй меу?
14Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.
14Де ачея Домнул Ынсушь вэ ва да ун семн: ‘Ятэ, фечоара ва рэмыне ынсэрчинатэ, ва наште ун фиу ши-й ва пуне нумеле Емануел.
15Масло и мед јешће, док не научи одбацити зло а изабрати добро.
15Ел ва мынка смынтынэ ши мьере пынэ ва шти сэ лепеде рэул ши сэ алягэ бинеле.
16Јер пре него научи дете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њена.
16Дар, ынаинте ка сэ штие копилул сэ лепеде рэул ши сэ алягэ бинеле, цара де ай кэрей дой ымпэраць те темь ту ва фи пустиитэ.
17Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твог дане, каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара асирског.
17Домнул ва адуче песте тине, песте попорул тэу ши песте каса татэлуй тэу зиле кум н-ау май фост ничодатэ дин зиуа кынд с-а деспэрцит Ефраим де Иуда (адикэ пе ымпэратул Асирией).’
18И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској;
18Ын зиуа ачея, Домнул ва шуера муштелор де ла капэтул рыурилор Еӂиптулуй ши албинелор дин цара Асирией;
19и доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце.
19еле вор вени ши се вор ашеза тоате ын вылчелеле пустий ши ын крэпэтуриле стынчилор, пе тоате туфишуриле ши пе тоате имашуриле.
20Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко реке, царем асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.
20Ын зиуа ачея, Домнул ва раде, ку ун бричь луат ку кирие де динколо де рыу, ши ануме ку ымпэратул Асирией, капул ши пэрул де пе пичоаре; ба ва раде кяр ши барба.
21И тада ко сачува кравицу и две овце,
21Ын зиуа ачея, фиекаре ва хрэни нумай о жункэ ши доуэ ой
22од мноштва млека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.
22ши вор да ун аша белшуг де лапте, ынкыт вор мынка смынтынэ, кэч ку смынтынэ ши ку мьере се вор хрэни тоць чей че вор рэмыне ын царэ.
23И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.
23Ын зиуа ачея, орьче лок каре ва авя о мие де бутучь де вицэ, прецуинд о мие де сикли де арӂинт, ва фи лэсат прадэ мэрэчинилор ши спинилор:
24Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.
24вор интра аколо ку сэӂець ши ку аркул, кэч тоатэ цара ну ва фи декыт мэрэчинь ши спинь.
25А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.
25Ши тоць мунций лукраць ку казмауа акум ну вор май фи кутреераць, де фрика мэрэчинилор ши а спинилор; вор да друмул боилор ын ей ши ый вор бэтэтори оиле.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.