Исаија 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.
1Ын анул морций ымпэратулуй Озия, ам вэзут пе Домнул шезынд пе ун скаун де домние фоарте ыналт, ши поалеле мантией Луй умпляу Темплул.
2Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше.
2Серафимий стэтяу дясупра Луй ши фиекаре авя шасе арипь: ку доуэ ышь акоперяу фаца, ку доуэ ышь акоперяу пичоареле ши ку доуэ збурау.
3И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.
3Стригау унул ла алтул ши зичяу: „Сфынт, сфынт, сфынт есте Домнул оштирилор! Тот пэмынтул есте плин де мэриря Луй!”
4И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.
4Ши се згудуяу ушорий уший де гласул каре рэсуна ши каса с-а умплут де фум.
5И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.
5Атунч ам зис: „Вай де мине! Сунт пердут, кэч сунт ун ом ку бузе некурате, локуеск ын мижлокул унуй попор тот ку бузе некурате, ши ам вэзут ку окий мей пе Ымпэратул, Домнул оштирилор!”
6А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,
6Дар унул дин серафимь а збурат спре мине ку ун кэрбуне апринс ын мынэ, пе каре-л луасе ку клештеле де пе алтар.
7и дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.
7Мь-а атинс гура ку ел ши а зис: „Ятэ, атингынду-се кэрбунеле ачеста де бузеле тале, нелеӂюиря та есте ындепэртатэ ши пэкатул тэу есте испэшит!”
8Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.
8Ам аузит гласул Домнулуй ынтребынд: „Пе чине сэ тримит ши чине ва мерӂе пентру Ной?” Еу ам рэспунс: „Ятэ-мэ, тримите-мэ!”
9А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати.
9Ел а зис атунч: „Ду-те ши спуне попорулуй ачестуя: ‘Ынтруна вець аузи, ши ну вець ынцелеӂе; ынтруна вець ведя, ши ну вець причепе!’
10Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.
10Ымпетреште инима ачестуй попор, фэ-л таре де урекь ши аступэ-й окий, ка сэ ну вадэ ку окий, сэ н-аудэ ку урекиле, сэ ну ынцелягэ ку инима, сэ ну се ынтоаркэ ла Мине ши сэ ну фие тэмэдуит.”
11А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти,
11Ши еу ам ынтребат: „Пынэ кынд, Доамне?” Ел а рэспунс: „Пынэ кынд вор рэмыне четэциле пустий ши липсите де локуиторь; пынэ кынд ну ва май фи нимень ын касе ши цара ва фи пустиитэ де тот;
12И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.
12пынэ ва ындепэрта Домнул пе оамень ши цара ва ажунӂе ун маре пустиу.
13Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло.
13Ши кяр а зечя парте де ва май рэмыне дин локуиторь, вор фи нимичиць ши ей ла рындул лор. Дар, дупэ кум теребинтул ши стежарул ышь пэстрязэ бутукул дин рэдэчинэ кынд сунт тэяць, тот аша о сэмынцэ сфынтэ се ва наште ярэшь дин попорул ачеста.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.