Исаија 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Бреме Вавилону, које виде Исаија син Амосов.
1Пророчие ымпотрива Бабилонулуй, дескоперитэ луй Исая, фиул луй Амоц:
2На гори високој подигните заставу, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
2Ридикаць ун стяг пе ун мунте гол, ынэлцаць гласул спре ей, фачець семне ку мына, ка сэ винэ ла порциле асуприторилор!
3Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје.
3„Ам дат порункэ сфинтей Меле оштирь”, зиче Домнул, „ам кемат пе витежий Мей ла жудеката мынией Меле, пе чей че се букурэ де мэримя Мя.”
4Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.
4Ун вует се ауде пе мунць, ка вуетул де попор мулт; се ауде о зарвэ де ымпэрэций, де нямурь адунате. Домнул оштирилор Ышь черчетязэ оастя каре ва да лупта.
5Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу.
5Ей вин динтр-о царэ депэртатэ, де ла марӂиня черурилор: Домнул ши унелтеле мынией Луй вор нимичи тот пэмынтул.
6Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег.
6Ӂемець, кэч зиуа Домнулуй есте апроапе: еа вине ка о пустиире а Челуй Атотпутерник!
7Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се.
7Де ачея тоате мыниле слэбеск ши орьче инимэ оменяскэ се топеште.
8И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен.
8Ей сунт нэпэдиць де спаймэ; ый апукэ кинуриле ши дурериле; се звырколеск ка о фемее ын дурериле наштерий; се уйтэ уний ла алций ынкремениць; фецеле лор сунт роший ка фокул.
9Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње.
9Ятэ, вине зиуа Домнулуй, зи фэрэ милэ, зи де мыние ши урӂие апринсэ, каре ва префаче тот пэмынтул ын пустиу ши ва нимичи пе тоць пэкэтоший де пе ел.
10Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.
10Кэч стелеле черурилор ши Орионул ну вор май стрэлучи; соареле се ва ынтунека ла рэсэритул луй ши луна ну ва май лумина.
11И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу.
11„Вой педепси”, зиче Домнул, „лумя пентру рэутатя ей ши пе чей рэй пентру нелеӂюириле лор; вой фаче сэ ынчетезе мындрия челор труфашь ши вой доборы семеция челор асуприторь.
12Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско.
12Вой фаче пе оамень май рарь декыт аурул курат ши май скумпь декыт аурул дин Офир.
13Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.
13Пентру ачаста вой клэтина черуриле, ши пэмынтул се ва згудуи дин темелия луй, де мыния Домнулуй оштирилор, ын зиуа мынией Луй апринсе.
14И биће као срна поплашена и као стадо које нико не сабира; свако ће гледати за својим народом, и свако ће бежати у своју земљу.
14Атунч, ка о кэприоарэ спериятэ, ка о турмэ фэрэ пэстор, фиекаре се ва ынтоарче ла попорул сэу, фиекаре ва фуӂи ын цара луй.
15Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.
15Тоць чей че вор фи приншь вор фи стрэпуншь ши тоць чей че вор фи апукаць вор кэдя учишь де сабие.
16И децу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им опленити и жене ћу им срамотити.
16Копиий лор вор фи здробиць суб окий лор, каселе ле вор фи жефуите ши невестеле лор вор фи нечинстите.
17Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати.
17Ятэ, ацыц ымпотрива лор пе мезь, каре ну се уйтэ ла арӂинт ши ну пофтеск аурул.
18Него ће из лукова децу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће децу жалити око њихово.
18Ку аркуриле лор вор доборы пе тинерь ши вор фи фэрэ милэ пентру родул пынтечелор: окюл лор ну ва круца пе копий.
19И Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре.
19Ши астфел, Бабилонул, подоаба ымпэрацилор, фалника мындрие а халдеенилор, ва фи ка Содома ши Гомора, пе каре ле-а нимичит Думнезеу.
20Неће се у њему живети нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатор, нити ће пастири почивати онуда.
20Ел ну ва май фи локуит, ну ва май фи ничодатэ попор ын ел. Арабул ну-шь ва май ынтинде кортул аколо ши пэсторий ну-шь вор май цэркуи турмеле аколо,
21Него ће почивати онде дивље звери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и онде ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.
21чи фяреле пустиулуй ышь вор фаче кулкушул аколо, буфницеле ый вор умпле каселе, струций вор локуи аколо ши стафииле се вор жука аколо.
22И довикиваће се буљине у пустим кућама и змајеви у дворовима веселим. А доћи ће његово време, и близу је, и дани његови неће се протегнути.
22Шакалий вор урла ын каселе луй ымпэрэтешть пустий ши кыний сэлбатичь, ын каселе луй де петречере. Время луй есте апроапе сэ винэ ши зилеле ну и се вор лунӂи.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.