Исаија 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Бреме Вавилону, које виде Исаија син Амосов.
1Слово пророче про Вавилон, висказане Ісаїєм, сином Амосовим:
2На гори високој подигните заставу, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
2Підійміть знамено воєнне на верху гори, кликнїть голосно, махнїте рукою, щоб наступали на ворота сих вельмож!
3Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје.
3Я дав приказ тим, що їх вибрав; я покликав сильних, щоб довершили гнїв мій, радїючи славою, яку даю їм.
4Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.
4Ось, окрик по горах, наче великої товпи людей, гомін зворушених царів та народів зібраних разом: Господь сил чинить перегляд боєвого війська!
5Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу.
5Поприходили здалека, від краю неба — і Господь і знаряддя гнїву його, щоб збурити ввесь край.
6Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег.
6О, ридайте, бо день Божий ближиться, — як опустошуюча сила рукою Всемогущого.
7Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се.
7Тим то руки в кожного зомлїли, в кожної людини серце заниває.
8И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен.
8Зжахнулись; судороги й болї схопили їх, нїби породїлю; стуманївши, глядить одно на одного, лиця в них зажарілись.
9Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње.
9Наступає день Господень, день гнїву палкого, щоб обернути землю в пустиню й вигубити грішників на нїй.
10Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.
10Небесні зорі й сьвітила не дають із себе сьвітла; сонце, сходючи, темнїє, й місяць не сьвітить сьвітлом своїм.
11И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу.
11Я скараю люд за зло, й безбожників за їх беззаконня; зроблю конець гординї пишних, і впокорю надутих гнобителїв.
12Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско.
12Я вчиню так, що люде будуть дорожші над золото чисте, і мужі дорожші над золото Офирське.
13Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.
13Тим то я потрясу небом, і земля порушиться з свого місця від гнїву палкого Господа Саваота в день палаючого гнїву його.
14И биће као срна поплашена и као стадо које нико не сабира; свако ће гледати за својим народом, и свако ће бежати у своју земљу.
14Тодї кожний, — мов серна, що за нею гонять, мов вівцї, пустопаш лишені, — розбігнесь поміж народ свій, шукати ме сховища в землї своїй;
15Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.
15Але кого стрінуть, той пробитий буде, кого схоплять, від меча погибне.
16И децу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им опленити и жене ћу им срамотити.
16Дїток їх вбивати муть в їх перед очима; домівки їх пограбують, жінок збесчестять.
17Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати.
17Я Мидіїв на їх справлю, тим срібло байдужне, й на золото не ласі.
18Него ће из лукова децу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће децу жалити око њихово.
18Луки їх вбивати муть малечу, не пощадять плоду в матері в утробі, око їх дїтей не пожалує.
19И Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре.
19І Вавилон, царстов окрасу, гордощі в Халдеїв, поверне Бог у нїщо, як Содом-Гоморру.
20Неће се у њему живети нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатор, нити ће пастири почивати онуда.
20Там осадник не осяде з роду та й до роду; нї Араб шатра розложить, нї пастух там із стадом буде спочивати.
21Него ће почивати онде дивље звери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и онде ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.
21Нї! звіррє пустиннє буде його залягати, а доми наповняться пугачами; жити муть там струсї, косматі малпи скакати.
22И довикиваће се буљине у пустим кућама и змајеви у дворовима веселим. А доћи ће његово време, и близу је, и дани његови неће се протегнути.
22Шакалі вити муть у домівках їх, і гієни по роскішних замках.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.