Исаија 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.
1В той день буде в землї Юдиній ся пісня сьпіватись: Місто кріпке в нас; він спасеннє дав нам замість мурів і валів.
2Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру.
2Відчиняйте ворота, нехай ввійде народ праведний, що любить правду.
3Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.
3Твердого духом хорониш ти в повному впокої, за те, що він на тебе вповає.
4Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.
4Вповайте ж на Господа повіки, бо Господь Бог — се твердиня вічна.
5Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.
5Він поскидав тих, що згорда високо неслися, — той високий город; скинув його, поверг його, скинув у порох.
6Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних.
6Топче його нога, ноги вбогого, стопи нуждарів.
7Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме.
7Путь праведного рівна; ти вирівнуєш стежку праведному.
8И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа.
8(стоячи) На стежцї судів твоїх, Господи, ми вповали на тебе; до твого імени й памяті про тебе змагала душа наша.
9Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.
9Душею моєю взлїтав я поночі до тебе, й духом у внутрі моєму буду шукати тебе з досьвітнього ранку; коли бо присуди твої дїються на землї, тодї живущі на сьвітї навчаються справедливостї.
10Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.
10Як безбожний буде помилуваний, — не навчиться справедливостї; він коїти ме лихо в землї праведних, та й не буде оглядатись на Господню велич.
11Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје.
11Господи! ти знімав правицю твою високо, та вони не бачили її; нехай же побачать і засоромляться ненавидники люду твого; огонь твій нехай пожере ворогів твоїх.
12Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио.
12Господи! ти даруєш мир; бо ж усї справи наші ти нам устроюєш.
13Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје.
13Господи, Боже наш! над нами крім тебе панували володарі другі; та ми задля тебе одного імя твоє шануєм.
14Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.
14Мертві вже не ожиють; велетнї не встануть, бо ти навідався й вигубив їх, та затратив всю память про них.
15Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.
15Ти намножив люд, Господи, велико намножив; ти прославив себе, розширив гряницї землї.
16Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао.
16Господи! він же тілько в нуждї шукав тебе; виливав тихі молитви, коли кари твої спадали на його.
17Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!
17Мов та вагітна, як прийде час їй родити, мучиться, кричить у болях, оттак бували й ми перед тобою.
18Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.
18І ми бували вагітні, мучились, — та родили хиба вітер; спасення-добра не приспорили землї, й невірні осадники землї не попадали.
19Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.
19Та мерцї твої ожиють, устануть мертві тїла! Оживайте ж, веселїтесь, що в порох лягли; бо роса в тебе, — роса, що живить травицю, й земля викине померших.
20Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев.
20Ійди ж, народе мій, ввійди в свої хатини; зачини за собою двері, сховайся на часинку, докіль гнїв перейде;
21Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје.
21Ось бо, Господь вийде з пробутку свого покарати земнородних за їх беззаконство; й земля видасть із себе кров, що повсисала; не таїти ме вже своїх убитих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.