Исаија 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, кога изабрах.
1Аскултэ акум, Иакове, робул Меу, Исраеле, пе каре те-ам алес!
2Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах.
2Аша ворбеште Домнул, каре те-а фэкут ши ынтокмит ши каре де ла наштеря та есте сприжинул тэу: Ну те теме де нимик, робул Меу Иаков, Исраелул Меу, пе каре л-ам алес.
3Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суву земљу, излићу Дух свој на семе твоје и благослов свој на твоје натражје.
3Кэч вой турна апе песте пэмынтул ынсетат ши рыурь пе пэмынтул ускат; вой турна Духул Меу песте сэмынца та, ши бинекувынтаря Мя песте одраслеле тале,
4И процветаће као у трави, као врбе покрај потока.
4ши вор рэсэри ка фиреле де ярбэ ынтре апе, ка сэлчииле лынгэ пыраеле де апэ.
5Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљевом, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.
5Унул ва зиче: ‘Еу сунт ал Домнулуй!’ Алтул се ва нуми ку нумеле луй Иаков, яр алтул ва скрие ку мына луй: ‘Ал Домнулуй сунт!’ Ши ва фи чинстит ку нумеле луй Исраел.”
6Овако говори Господ Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога.
6Аша ворбеште Домнул, Ымпэратул луй Исраел ши Рэскумпэрэторул луй, Домнул оштирилор: „Еу сунт Чел динтый ши Чел де пе урмэ ши, афарэ де Мине, ну есте алт Думнезеу.
7И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи.
7Чине а фэкут пророчий ка Мине (сэ спунэ ши сэ-Мь доведяскэ!), де кынд ам фэкут пе оамень дин времуриле стрэвекь? Сэ вестяскэ вииторул ши че аре сэ се ынтымпле!
8Не бојте се и не плашите се; нисам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци; има ли Бога осим мене? Да, нема стене, не знам ни једне.
8Ну вэ темець ши ну тремураць, кэч ну ць-ам вестит ши ну ць-ам спус Еу демулт лукрул ачеста? Вой Ымь сунтець марторь! Есте оаре ун алт Думнезеу афарэ де Мине? Ну есте алтэ Стынкэ, ну куноск алта!”
9Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили.
9Чей че фак идоль, тоць сунт дешертэчуне ши челе май фрумоасе лукрэрь але лор ну служеск ла нимик. Еле ынселе мэртурисеск лукрул ачеста: н-ау нич ведере, нич причепере, токмай ка сэ рэмынэ де рушине.
10Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист.
10Чине есте ачела каре сэ фи фэкут ун думнезеу сау сэ фи турнат ун идол ши сэ ну фи трас ничун фолос дин ел?
11Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.
11Ятэ, тоць ынкинэторий лор вор рэмыне де рушине, кэч ыншишь мештерий лор ну сунт декыт оамень; сэ се стрынгэ ку тоций, сэ се ынфэцишезе, ши тот вор тремура ку тоций ши вор фи акопериць де рушине.
12Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.
12Ферарул фаче о секуре, лукрязэ ку кэрбунь ши о фэцуеште ши-й дэ ун кип ку ловитурь де чокан ши о лукрязэ ку путеря брацулуй, дар, дакэ-й есте фоаме, есте фэрэ влагэ; дакэ ну бя апэ, есте слеит де путерь.
13Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући.
13Лемнарул ынтинде сфоара, фаче о трэсэтурэ ку крейонул, фэцуеште лемнул ку о риндя ши-й ынсямнэ мэримя ку компасул; фаче ун кип де ом, ун фрумос кип оменеск, ка сэ локуяскэ ынтр-о касэ.
14Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте.
14Ышь тае чедри, горунь ши стежарь, пе каре ши-й алеӂе динтре копачий дин пэдуре. Сэдеште бразь, ши плоая ый фаче сэ кряскэ.
15И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим.
15Копачий ачештя служеск омулуй пентру арс, ел ый я ши се ынкэлзеште ку ей. Ый пуне пе фок, ка сэ коакэ пыне, ши тот дин ей фаче ши ун думнезеу кэруя и се ынкинэ, ышь фаче дин ей ун идол ши ынӂенункязэ ынаинтя луй!
16Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ.
16О парте дин лемнул ачеста о арде ын фок, ку о парте фербе карня, прегэтеште о фриптурэ ши се сатурэ; се ши ынкэлзеште ши зиче: „Ха! ха! М-ам ынкэлзит, симт фокул!”
17А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој.
17Ку че май рэмыне ынсэ фаче ун думнезеу, идолул луй. Ынӂенункязэ ынаинтя луй, и се ынкинэ, ыл кямэ ши стригэ: „Мынтуеште-мэ, кэч ту ешть думнезеул меу!”
18Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју.
18Ей ну причеп ши ну ынцелег, кэч ли с-ау липит окий, ка сэ ну вадэ, ши инима, ка сэ ну ынцелягэ.
19Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?
19Ничунул ну интрэ ын сине ынсушь ши н-аре нич минте, нич причепере сэ-шь зикэ: „Ам арс о парте дин ел ын фок, ам копт пыне пе кэрбунь, ам фрипт карне ши ам мынкат-о. Ши сэ фак дин чялалтэ парте о скырбэ? Сэ мэ ынкин ынаинтя уней букэць де лемн?”
20Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници?
20Ел се хрэнеште ку ченушэ, инима луй амэӂитэ ыл дуче ын рэтэчире, ка сэ ну-шь мынтуяскэ суфлетул ши сэ ну зикэ: „Н-ам оаре о минчунэ ын мынэ?”
21Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.
21„Цине минте ачесте лукрурь, Иакове, ши ту, Исраеле, кэч ешть робул Меу. Еу те-ам фэкут, ту ешть робул Меу, Исраеле, ну Мэ уйта!
22Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.
22Еу ыць штерг фэрэделеӂиле ка ун нор ши пэкателе, ка о чацэ: ынтоарче-те ла Мине, кэч Еу те-ам рэскумпэрат.”
23Певајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.
23Букураци-вэ, черурь! Кэч Домнул а лукрат; рэсунаць де веселие, адынчимь але пэмынтулуй! Избукниць ын стригэте де букурие, мунцилор! Ши вой, пэдурилор, ку тоць копачий воштри! Кэч Домнул а рэскумпэрат пе Иаков, Шь-а арэтат слава ын Исраел.
24Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом;
24Аша ворбеште Домнул, Рэскумпэрэторул тэу, Чел че те-а ынтокмит дин пынтечеле мамей тале: „Еу, Домнул, ам фэкут тоате ачесте лукрурь, Еу сингур ам десфэшурат черуриле, Еу ам ынтинс пэмынтул. Чине ера ку Мине?
25Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;
25Еу зэдэрническ семнеле пророчилор минчиношь ши арэт ка ыншелэторь пе гичиторь; фак пе чей ынцелепць сэ дя ынапой ши ле префак штиинца ын небуние.
26Потврђујем реч слуге свог, и навршујем савет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се, и градовима Јудиним: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;
26Дар ынтэреск кувынтул робулуй Меу ши ымплинеск че пророческ тримиший Мей; Еу зик деспре Иерусалим: ‘Ва фи локуит’ ши деспре четэциле луй Иуда: ‘Вор фи зидите ярэшь ши ле вой ридика дэрымэтуриле.’
27Говорим дубини: Пресахни и исушићу реке твоје;
27Еу зик адынкулуй: ‘Усукэ-те ши ыць вой сека рыуриле.’
28Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се, и цркви: Основаћеш се.
28Еу зик деспре Чирус: ‘Ел есте пэсторул Меу ши ел ва ымплини тоатэ воя Мя; ел ва зиче деспре Иерусалим: «Сэ фие зидит ярэшь!» ши деспре Темплу: «Сэ и се пунэ темелииле!»’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.