Исаија 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, кога изабрах.
1Ka ko eni, fanongo, ʻE Sēkope ko ʻeku tamaioʻeiki; mo ʻIsileli, ʻa koe kuo u fili:
2Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах.
2ʻOku pehē ʻe Sihova ʻaia naʻa ne ngaohi koe, pea naʻe fakafuofua koe mei he manāva, ʻaia te ne tokoniʻi koe; “ʻOua ʻe manavahē,” ʻE Sēkope, ko ʻeku tamaioʻeiki: pea mo koe, ko Sesuluni, ʻa koe kuo u fili.
3Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суву земљу, излићу Дух свој на семе твоје и благослов свој на твоје натражје.
3He te u lilingi ʻae vai kiate ia ʻoku fieinu, pea mo e vai lahi ki he kelekele mōmoa: pea te u huaʻi hoku laumālie ki ho hako, mo ʻeku tāpuaki ki hoʻo fānau:
4И процветаће као у трави, као врбе покрај потока.
4Pea te nau tupu hake ʻo hangē ʻoku ʻi he mohuku, ʻo hangē ko e ngaahi uilou ʻi he veʻe vaitafe.
5Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљевом, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.
5ʻE pehē ʻe ha tokotaha, “ʻOku ʻo Sihova au;” pea ko e tokotaha ʻe ui ʻaki ʻae hingoa ko Sēkope; pea ko e tokotaha te ne tohi ʻaki hono nima kia Sihova, pea fakahingoa foʻou ia ʻaki ʻae hingoa ʻo ʻIsileli.
6Овако говори Господ Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога.
6ʻOku pehē ʻe Sihova ko e Tuʻi ʻo ʻIsileli, pea ko hono huhuʻi ko Sihova ʻoe ngaahi kautau; “Ko au ko e ʻuluaki, pea ko au pe ko e ki mui; pea ʻoku ʻikai ha ʻOtua mo au.”
7И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи.
7Pea ko hai, ʻo hangē ko au, ʻe ui, pea ʻe fakahā ia, pea ʻe fakatonutonu ia maʻaku, hili ʻeku fakanofo ʻae kakai ʻi muʻa? Pea ko e ngaahi meʻa ʻoku haʻu ni, pea mo ia ʻe hoko, tuku ke nau fakahā kiate kinautolu.
8Не бојте се и не плашите се; нисам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци; има ли Бога осим мене? Да, нема стене, не знам ни једне.
8ʻOua te mou manavahē, pea ʻoua ʻe lilika: ʻikai kuo u fakahā kiate koe mei he kuonga ko ia, pea kuo fanongonongo ia? ʻIo, ko ʻeku kau fakamoʻoni ʻakimoutolu. ʻOku ai ha ʻOtua mo au? ʻIo, ʻoku ʻikai ha ʻOtua; ʻoku ʻikai te u ʻilo ha taha.”
9Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили.
9Ko e vaʻinga ʻakinautolu kotoa pē ʻoku ngaohi ʻae tamapua kuo tongi; pea ʻe ʻikai ʻaonga ʻae ngaahi meʻa ʻoku nau fiefia ai; pea ko e kau fakamoʻoni ʻakinautolu kiate kinautolu; ʻoku ʻikai te nau mamata, pe ʻilo, koeʻuhi ke nau mā ai.
10Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист.
10Ko hai kuo ne fakafuofua ha ʻotua, pe ngaohi ha tamapua kuo tongi ʻoku ʻaonga ki ha meʻa ʻe taha?
11Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.
11Vakai, ʻe mā ʻene ngaahi kaumeʻa kotoa pē: pea ko e kau ngāue, ʻoku ʻoe tangata ʻakinautolu: tuku ke tānaki fakataha ʻakinautolu, tuku ke nau tuʻu hake; ka te nau manavahē, pea te nau mā fakataha.
12Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.
12Ko e tufunga ukamea ʻoku ne ngāueʻaki ʻae meʻa fakaū ʻi he malala, pea fakafuofua ia ʻaki ʻae ngaahi hamala, pea ʻoku ngaohi ia ʻaki ʻae mālohi ʻo hono nima: ʻio, ʻoku fiekaia ia, pea kuo tei ʻosi hono mālohi: ʻoku taʻeinu ia ha vai, pea ʻoku vaivai.
13Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући.
13ʻOku mafao ʻe he tufunga ʻakau ʻene meʻa fuofua; ʻoku ne fakaʻilonga ia ʻaki ha afo; ʻoku ne fakatau ia ʻaki ʻae ngaahi tele, pea ʻoku ne fakaʻilonga ia ʻaki ʻae meʻa fua, pea ngaohi ia ko e fakatātā ki he tangata, ʻo hangē ko e toulekeleka ʻoe tangata; koeʻuhi ke nofo ia ʻi he fale.
14Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте.
14ʻOku ne tā hifo ʻae ngaahi sita, pea toʻo ʻae saipalesi pea mo e ʻoke, ʻaia ʻoku ne fakamālohi maʻana ʻi he ngaahi ʻakau ʻoe vao: ʻoku ne tō ʻae ʻasi, pea ʻoku moʻui ia ʻi he ʻuha.
15И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим.
15Pea ʻe hoko ia ko e fefie ki he tangata: pea te ne toʻo mei ai, pea fakamafana ia; ʻio, ʻoku ne tutu ia, pea taʻo ʻae mā; ʻio, ʻoku ne ngaohi ha ʻotua, pea lotu ki ai; ʻoku ne ngaohi ia ko e tamapua kuo tongi, pea foʻohifo ki ai.
16Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ.
16ʻOku ne tutu hono konga ʻi he afi; ʻoku ne teuteu ʻaki hono konga ʻae kakano ki he kai; ʻoku ne tunu ʻae kakano, pea mākona ai: ʻio, ʻoku ne mumū, pea ne pehē, “Ko eni, kuo u māfana, kuo u mamata ki he afi:”
17А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој.
17Pea ko hono toe ʻo ia ʻoku ne ngaohi ʻaki ha ʻotua, ʻio, ko ʻene tamapua kuo tongi: ʻoku ne foʻohifo ʻo hū ki ai, pea lotu ki ai, pea ne pehē, “Fakamoʻui au, he ko koe ko hoku ʻotua.”
18Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју.
18ʻOku teʻeki te nau fanongo pe ʻilo he kuo ne tāpuni honau mata, ke ʻoua te nau mamata; mo honau loto, ko ia ʻoku nau taʻeʻilo ai.
19Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?
19Pea ʻoku ʻikai ha tokotaha ʻoku tokanga ʻi hono loto, pea ʻoku ʻikai ha ʻilo pe ha fakakaukau ke pehē, “Kuo u tutu hono konga ʻi he afi; ʻio, pea kuo u taʻo mā ʻi hono malala ʻo ia; kuo u tunu ai ʻae kanomate, pea kai ia; pea te u ngaohi hono toe ko e meʻa fakalielia? He te u foʻohifo ki he sino ʻoe ʻakau?”
20Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници?
20ʻOku ne kai ʻae efuefu: ko e loto kākā kuo ne fakaafe ia, ko ia ʻoku ʻikai te ne faʻa fakamoʻui hono laumālie, pe pehē, “ʻIkai ko e loi ʻoku ʻi hoku nima toʻomataʻu?”
21Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.
21Manatuʻi ʻae ngaahi meʻa ni, ʻE Sēkope mo ʻIsileli; he ko ʻeku tamaioʻeiki koe: Naʻaku fakafuofua koe; ko koe ko ʻeku tamaioʻeiki: ʻE ʻIsileli, ʻo ʻikai te ke ngalo ʻiate au.
22Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.
22Kuo u tāmateʻi hoʻo ngaahi hia, ʻo hangē ko e ʻao matolu, pea hangē ko e ʻao, ʻa hoʻo ngaahi angahala: tafoki mai kiate au; he kuo u huhuʻi koe.
23Певајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.
23Hiva, ʻakimoutolu ʻae ngaahi langi he kuo fai ia ʻe Sihova: kalanga, ʻakimoutolu ʻae ngaahi potu māʻulalo ʻo māmani: ke hā homou hiva, ʻae ngaahi moʻunga, ʻa koe ko e vao ʻakau, pea mo e ʻakau kotoa pē ʻi ai: he kuo huhuʻi ʻe Sihova ʻa Sēkope, pea kuo ne fakaongoongolelei ia ʻi ʻIsileli.
24Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом;
24ʻOku pehē ʻe Sihova, ko ho huhuʻi, pea ko ia naʻe fakafuofua koe mei he manāva, “Ko au ko Sihova kuo u ngaohi ʻae meʻa kotoa pē; kuo u folahi tokotaha pe ʻae ngaahi langi; ʻoku fofola atu ʻa māmani ʻe au pe;
25Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;
25Ko au ia ʻoku taʻofi ʻae ngaahi fakaʻilonga ʻoe kau loi, pea fakavaleʻi ʻae kau kikite; mo fakafoki ʻae kau tangata poto, pea ʻoku ngaohi ʻa ʻenau ʻilo ko e vale;
26Потврђујем реч слуге свог, и навршујем савет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се, и градовима Јудиним: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;
26Ko ia ʻoku fokotuʻumaʻu ʻae lea ʻa ʻene tamaioʻeiki, pea fakamoʻoni ki he akonaki ʻo ʻene kau talafekau; ʻaia ʻoku pehē ki Selūsalema, ‘ʻE fakakakai koe;’ pea ki he ngaahi kolo ʻo Siuta, ‘ʻE langa ʻakimoutolu,’ pea ‘Te u toe fokotuʻu ʻae ngaahi potu maumau ʻi ai:’
27Говорим дубини: Пресахни и исушићу реке твоје;
27ʻAia ʻoku pehē ki he loloto, ‘Ke mōmoa koe,’ pea, ‘Te u fakamaha hoʻo ngaahi vaitafe;’
28Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се, и цркви: Основаћеш се.
28ʻAia ʻoku pehē kia Kolesi, ‘Ko hoku tauhi ia, pea te ne fai hoku finangalo kotoa pē:’ ʻio, ʻo ne pehē ki Selūsalema, ‘ʻE langa koe;’ pea ki he falelotu lahi, ʻE ai ho tuʻunga.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.